Мацут је, у интервјуу за агенцију Танјуг, оценио да су велики резултати остварени на пољу високог образовања, подсетивши на то да су у првом циклусу вођени добри и конструктивни разговори – најпре са Универзитетом у Београду, а касније и са другим државним универзитетима.
Према његовим речима, у другом циклусу започети су разговори са деканима како би се појасниле неке недоумице које постоје у академској заједници, док је трећи круг разговора започет пре неколико дана и односи се на имплементацију програма који регулише финансијску оперативност самих универзитета и факултета (СПИРИ).
Спровођењем овог програма универзитети и факултети неће изгубити ништа од своје аутономије и имаће само један систем који ће много лакше да прати финансијске токове, објаснио је он и предложио да се у следећем кругу разговара о овој теми са запосленима на факултетима који су задужени за финансије.
Премијер је, говорећи о проблему недостајућег кадра у просвети, рекао да треба радити на томе да се промовишу наставничка занимања за које постоји опасност да могу постати дефицитарна, наводећи да је већ у разговору са деканима покренуо ову тему како би се стимулисао упис студената.
Истовремено, Мацут је указао на то да је наша земља у сваком смислу највише напредовала у региону по питању европских интеграција.
Оно што остаје као проблем јесу политичка питања, јер она задиру у односе које имамо са земљама са којима смо традиционално добри партнери и са којима сарађујемо. Једно од тих питања односи се и на енергетску инфраструктуру, која је у великој мери повезана са истоком, па у том смислу морамо да наставимо уобичајену комуникацију, објаснио је он.
Приближавање Европи није тако једноставно, оценио је Мацут и пренео да је, како би се убрзао европски пут, предложио формирање оперативних тимова, односно радних група које би убрзале динамику.
Председник Владе је, одговарајући на питање да ли очекује да ће земље чланице ЕУ у јануару променити мишљење поводом отварања Кластера 3, рекао да смо нека поглавља у оквиру Кластера већ отворили, а нека чак и затворили.
Само отварање кластера представља форму, а не суштину. На процесима приступања, односно уједначавања прописа, можемо да радимо континуирано и ту нас нико не ограничава, нити успорава. Не могу прецизно да кажем када ће доћи до промене става у вези са отварањем Кластера 3, јер је то питање разговора са појединачним државама, објаснио је он.
Такође, Мацут је подсетио на то да је Србија ове године повећала минималну цену рада два пута, да ће плате у јавном сектору од 1. јануара бити веће за 5,1 одсто, док су пензије већ повећане за 12,1 одсто.
Он је, говорећи о пројекцијама за следећу годину које се тичу подизања животног стандарда, рекао да постоји стабилна основа за добру 2026. годину без осцилација, што је добра вест за грађане.
Влада свакако иде на то да одржи стабилност тржишта и мере за контролу цена усмерене су ка самим грађанима, предочио је премијер, изразивши наду да ће наредне године бити остварен циљани раст БДП-а од 3,5 одсто.
Према његовим речима, Уредба о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе је нешто што је привременог карактера, али иза тога би требало да иде законско решење које неће дозволити велики скок цена у периоду иза тога.
Мацут је подсетио на то да су бројни пројекти у току, као што је Моравски коридор и радови на припремама за железницу ка југу, ка Нишу.
Такође, како је додао, воде се разговори са Северном Македонијом око гасних интерконектора, док се са Владом Републике Српске преговара о потписивању уговора за обнављање функције пруге између Вишеграда и Ужица.
Председник Владе се осврнуо и на Специјализовану изложбу ЕКСПО 2027, наводећи да је ова манифестација значајна за Србију, али и за регион у целини.