Председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут и министар културе Никола Селаковић присуствовали су данас свечаном отварању Музеја Виминацијум, који се налази у простору Археолошко-истраживачког центра Виминацијум.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут и министар културе Никола Селаковић присуствовали су данас свечаном отварању Музеја Виминацијум, који се налази у простору Археолошко-истраживачког центра Виминацијум.
Мацут је том приликом истакао да отварањем овог музеја отварамо не само нови изложбени простор, већ и ново поглавље у начину на који чувамо, разумемо и представљамо сопствено наслеђе, које нас повезује са Европом, светом и временима која су дубоко уграђена у темеље савремене цивилизације.
Он је поручио да је Виминацијум место које сведочи о дубини, трајању и значају наше културе и историје, уз напомену да је то и један од највећих и најзначајнијих археолошких локалитета у Србији али и Европи.
Антички Виминацијум био је више од града - административни трговачки и културни центар, место сусрета људи, идеја и путева. Данас, вековима касније он постаје место сусрета науке, културе и образовања, рекао је премијер.
Председник Владе је нагласио да посебну вредност овом пројекту даје чињеница да је музеј настао као део археолошког локалитета у непосредној вези са истраживањима која трају деценијама и чине оригиналну српску археолошку школу.
Према његовим речима, држава Србија препознаје важност овог пројекта, као и да улагање у културно наслеђе није трошак већ улагање у идентитет, образовање, међународну сарадњу, углед и одрживи развој.
Мацут је истакао да због тога Влада Србије, Министарство културе и стручне институције настављају да системски подржавају заштиту, истраживање и савремену презентацију нашег културног блага, напоменувши да Виминацијум представља пример како наслеђе може да се чува али и да живи.
Као део Европске мреже археолошких паркова, налазиште је то које тежи пуном упису на Листу светске баштине Унеска и показује да Србија има знање, визију и одговорност да своју прошлост представи на начин достојан њене величине, предочио је он.
Премијер је истакао да отварањем овог музеја не чувамо само остатке прошлости већ јасно показујемо да Србија зна ко је била, разуме ко је данас и сигурно зна куда иде.
Према његовим речима, Виминацијум нас подсећа да велике цивилизације настају тамо где се знање поштује, култура чува а будућност гради на чврстим темељима.
Зато овај музеј није само споменик историје већ порука генерацијама које долазе да је Србија земља трајања, вредности и одговорности, закључио је председник Владе.
Министар културе Никола Селаковић истакао је да Србија не посматра археологију као споредну дисциплину већ као један од стубова очувања културног наслеђа и научне истине о простору на коме живимо.
Он је указао на то да је Министарство културе препознало Виминацијум као један од кључних ослонаца националне културне политике и да је у периоду од 2014. до 2025. године подржало 33 пројекта које су везана за тај локалитет, у укупном износу од више од 65 милиона динара.
Према његовим речима, у 2025. години настављена је подршка кроз више пројеката археолошког института, чија укупна вредност премашује 16,5 милиона динара, што је највише у последњих нешто више од 10 година.
Министар је нагласио да су та улагања доказ да Србија зна да њена дужност није само да чува културно наслеђе већ и да омогући његово научно тумачење и савремено представљање.
Он је навео да Виминацијум годишње посети више од 100.000 људи, а да ће убрзаним развојем путне инфраструктуре, нарочито изградњом Дунавске магистрале, овај локалитет постати још доступнији домаћим и страним посетиоцима.
Министар је поручио да је светска изложба Експо 2027 у Београду прилика, не само за развој културног туризма, већ и за снажније позиционирање Србије на културној карти Европе, али и за озбиљније јачање имиџа наше државе.