П:
О:
Читај ми
Све већи утицај климатских промена на здравље људи
Београд,
22. мај 2012.
Помоћник директора Градског завода за јавно здравље Снежана Матић-Бесарабић изјавила је данас да климатске промене постају све учесталије, па је веома важно да стручне здраствене и еколошке службе сарађују како би се на време препознали ризици и пратили фактори који могу да утичу на појаву различитих болести.
Матић-Бесарабић је на дводневној регионалној радионици „Климатске промене и здравствени ефекти: утицај, припрема, препоруке и примери“ истакла да ће Градски завод за јавно здравље убудуће радити на превентиви и припремању препорука и капацитета како би се здравствене службе суочиле са здравственим проблемима који се код грађана јављају током великих таласа врућина и хладноћа.
Она је навела да су се током лета грађани у великом броју јављали тражећи препоруке од стручњака како да се хране, колико течности да уносе и како да се заштите.
Матић-Бесарабић је рекла да постоји бојазан да ће се наредних година појавити нове болести услед последица промене климе, и додала да се за то треба припремити тако што ће се пратити сви неопходни параметри, попут праћења појаве штетних инсеката у урбаним срединама.
Према њеним речима, сви сектори у здравственом систему и институције које се баве заштитом животне средине требало би да буду повезани и сарађују на том плану.
Она је указала на то да су до сада драстичне промене времена највише осетили пацијенти са респираторним и кардиоваскуларним болестима, а потом и деца која имају неко од наслеђених обољења.
Матић-Бесарабић је рекла и да су алергије све учесталије и да је њихова масовна појава неистражено подручје, али да може да служи као индикатор у препознавању последица климатских промена на здравље.
Током радионице представљен је и пројекат Европске уније “Climatе-ТRАP”, а руководилац тог пројекта Петер Ванденхејзел рекао је да је утицај климатских промена на здравље људи, а самим тим и на сектор здравства растући проблем на глобалном нивоу који је неопходно решавати.
Он је навео да су климатске промене све учесталије и да остављају последице на здравље људи, па је важно да лекари буду обучени да препознају пацијенте код којих оне могу оставити значајне последице.
Регионалну радионицу „Климатске промене и здравствени ефекти: утицај, припрема, препоруке и примери“ организовали су Министарство здравља и Градски завод за јавно здравље у сарадњи са Министарством животне средине, рударства и просторног планирања.
Она је навела да су се током лета грађани у великом броју јављали тражећи препоруке од стручњака како да се хране, колико течности да уносе и како да се заштите.
Матић-Бесарабић је рекла да постоји бојазан да ће се наредних година појавити нове болести услед последица промене климе, и додала да се за то треба припремити тако што ће се пратити сви неопходни параметри, попут праћења појаве штетних инсеката у урбаним срединама.
Према њеним речима, сви сектори у здравственом систему и институције које се баве заштитом животне средине требало би да буду повезани и сарађују на том плану.
Она је указала на то да су до сада драстичне промене времена највише осетили пацијенти са респираторним и кардиоваскуларним болестима, а потом и деца која имају неко од наслеђених обољења.
Матић-Бесарабић је рекла и да су алергије све учесталије и да је њихова масовна појава неистражено подручје, али да може да служи као индикатор у препознавању последица климатских промена на здравље.
Током радионице представљен је и пројекат Европске уније “Climatе-ТRАP”, а руководилац тог пројекта Петер Ванденхејзел рекао је да је утицај климатских промена на здравље људи, а самим тим и на сектор здравства растући проблем на глобалном нивоу који је неопходно решавати.
Он је навео да су климатске промене све учесталије и да остављају последице на здравље људи, па је важно да лекари буду обучени да препознају пацијенте код којих оне могу оставити значајне последице.
Регионалну радионицу „Климатске промене и здравствени ефекти: утицај, припрема, препоруке и примери“ организовали су Министарство здравља и Градски завод за јавно здравље у сарадњи са Министарством животне средине, рударства и просторног планирања.
-
Београд, 2. јун 2026.Подршка центрима за социјални рад кључна за заштиту...
-
Београд/Хелсинки, 2. јун 2026.Интензивирање политичког и парламентарног дијалога са Финском
-
Београд/Хелсинки, 2. јун 2026.Финска потврдила снажну подршку европској будућности Србије
-
Београд, 2. јун 2026.Србију и Белорусију повезују традиционално пријатељство и...
-
Београд, 2. јун 2026.Стварање услова за пуно учешће жена у политичком и економском...
-
Београд, 1. јун 2026.Држава наставља да развија политике подршке родитељству
-
Београд, 1. јун 2026.Најоштрија осуда сваког чина којим се вређа национално...
-
Београд, 1. јун 2026.Координација служби ради смањења ризика од екстремних...
-
Београд, 31. мај 2026.Одржана свечана академија поводом Дана МУП-а и Дана полиције
-
Београд, 31. мај 2026.Значајна улога дијаспоре у промоцији Експо 2027