П:
О:
Читај ми
Страним инвеститорима обезбедити услове за улагања
Београд,
15. април 2004.
Директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза Србије (СИЕПА) Јасна Матић најавила је у разговору за дневни лист "Глас јавности" да ће Агенција наредних месеци имати пуне руке посла, јер држава што пре мора да покрене привреду и створи повољне услове за привлачење страних инвеститора
Јасна Матић
Београд, 15. април 2004. године - Директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза Србије (СИЕПА) Јасна Матић најавила је у разговору за дневни лист "Глас јавности" да ће Агенција наредних месеци имати пуне руке посла, јер држава што пре мора да покрене привреду и створи повољне услове за привлачење страних инвеститора.
Матић је навела да је Агенција до сада имала много проблема у раду, пошто је основана Уредбом, а не законом и налазила се у оквиру Министарства за економске односе са иностранством. У условима какви сада постоје у Србији, она би тешко могла да буде ефикасна уколико задржи тај положај, јер институционални и законодавни оквири нису нарочито погодни за привлачење страних инвестиција. Из тог разлога Агенција ће променити статус да би имала ефикаснији утицај на министарства, јер је за охрабривање страних инвеститора понекад потребно пронаћи решења која су пречице. Зато је намера да се Агенција измести из Министарства за економске односе на ниво Владе.
Према њеним речима, у претходном периоду било је много примера да улагачи који су годинама тражили земљиште или објекат у Србији на крају одустану. Великој америчкој корпорацији "Бол пекиџинг" било је потребно две године да обезбеди услове за фабрику: једна година потрошена је на тражење локације са инфраструктуром, а друга за пролазак кроз бирократски лавиринт како би се обезбедиле све неопходне дозволе. Француска "Кора" је после две године покушаја да пронађе терен за свој објекат одустала, а то више не смемо себи да допустимо.
Матић је најавила да ће главни задатак Агенције бити подстицање инвеститора који већ послују у Србији на то да повећају своја улагања, јер подаци у земљама у транзицији показују да више од половине инвестиција долази управо од њих. Зато ће Агенција радити на томе да унапреди односе са постојећим инвеститорима преко Савета страних инвеститора, који на конструктиван начин покушава да помогне у стварању одговарајућег институционалног оквира. Сарадња ће бити настављена и са другим удружењима страних улагача, као што су Америчка привредна комора и јапански, немачки, италијански и словеначки привредни клубови.
Она је објаснила да ће, ако се на њих изврши утицај да повећају улагања, то имати и пропагандни ефекат, јер ће охрабрити друге инвеститоре у својим земљама и на тај начин смањити њихов страх од улагања, с обзиром на то да се Србија и даље сматра земљом високог ризика. Истовремено радиће се и на томе да се директно подстичу и они инвеститори који још нису дошли у нашу земљу, нарочито за области у којима имамо компаративне предности, а то су пољопривреда и индустрија хране, при чему су урађене и студије за аутомобилску индустрију и индустрију коже и обуће.
Према њеним речима, за стварање повољне климе за стране инвеститоре, један од најважнијих закона који би Влада требало да усвоји у првих сто дана рада јесте закон о агенцији за страна улагања. Законодавна страна свакако ће остати у надлежности министарстава, али се страним инвеститорима мора помоћи да на најлакши начин заврше све оно што је неопходно да би почели да инвестирају.
Матић је навела да је Агенција почетком године, уз подршку Европске агенције за реконструкцију, започела програм помоћи којим ће финансијски подупрети извозне програме, уз напомену да укупан фонд овог пројекта износи 1,1 милион евра. Фирме које имају извозне програме могу конкурисати за највише 50.000 евра, при чему сама фирма мора да обезбеди 50 одсто средстава, јер ће то бити потврда да има озбиљну намеру да реализује програм за маркетинг, а не само да узме новац. Овај програм подразумева наступе на сајмовима, трошкове за редизајн паковања и добијање сертификата, а у припреми је и програм за повезивање домаћих и иностраних фирми.
Агенција ће покушати да им помогне, и формално и неформално, било у одређеном министарству или тако што ће сама прибавити неопходне дозволе. То је неопходно јер држава мора што пре да покрене привреду и заустави рецесију. Пропуштено је неколико технолошких циклуса и једини начин да се оживи индустријска производња јесте да се привуку инвеститори који ће донети нову технологију, знање, маркетинг, тржиште и партнере.
Матић је рекла да велики проблем за инвеститоре представља и то што у Србији не могу да купе земљиште, јер наше законодавство то не омогућава, и додала да су многе земље учиниле велике уступке крупним инвеститорима. Тако је Словенија, на пример, дала огромне повластице "Реноу" да не би преселио фабрику у Словачку или Турску. И ми морамо да размислимо шта ћемо понудити страним инвеститорима и зато ћемо са представницима локалних власти разговарати о могућностима куповине земљишта, јер је то у њиховој надлежности.
Она је истакла да су страни инвеститори у такозваној белој књизи изнели неке од својих сугестија, и објаснила да је предлог о емитовању акција у страној валути проблематичан, јер већина земаља то не практикује због тога што двовалутни систем не обезбеђује стабилност. За разлику од њега, захтев за тумачење прописа је један од најоправданијих, јер многе законе не прате подзаконска акта која их ближе објашњавају и често нема институција које треба да реализују поједине законе, а без тога је приступање Европској унији немогуће.
Матић је навела да је Агенција до сада имала много проблема у раду, пошто је основана Уредбом, а не законом и налазила се у оквиру Министарства за економске односе са иностранством. У условима какви сада постоје у Србији, она би тешко могла да буде ефикасна уколико задржи тај положај, јер институционални и законодавни оквири нису нарочито погодни за привлачење страних инвестиција. Из тог разлога Агенција ће променити статус да би имала ефикаснији утицај на министарства, јер је за охрабривање страних инвеститора понекад потребно пронаћи решења која су пречице. Зато је намера да се Агенција измести из Министарства за економске односе на ниво Владе.
Према њеним речима, у претходном периоду било је много примера да улагачи који су годинама тражили земљиште или објекат у Србији на крају одустану. Великој америчкој корпорацији "Бол пекиџинг" било је потребно две године да обезбеди услове за фабрику: једна година потрошена је на тражење локације са инфраструктуром, а друга за пролазак кроз бирократски лавиринт како би се обезбедиле све неопходне дозволе. Француска "Кора" је после две године покушаја да пронађе терен за свој објекат одустала, а то више не смемо себи да допустимо.
Матић је најавила да ће главни задатак Агенције бити подстицање инвеститора који већ послују у Србији на то да повећају своја улагања, јер подаци у земљама у транзицији показују да више од половине инвестиција долази управо од њих. Зато ће Агенција радити на томе да унапреди односе са постојећим инвеститорима преко Савета страних инвеститора, који на конструктиван начин покушава да помогне у стварању одговарајућег институционалног оквира. Сарадња ће бити настављена и са другим удружењима страних улагача, као што су Америчка привредна комора и јапански, немачки, италијански и словеначки привредни клубови.
Она је објаснила да ће, ако се на њих изврши утицај да повећају улагања, то имати и пропагандни ефекат, јер ће охрабрити друге инвеститоре у својим земљама и на тај начин смањити њихов страх од улагања, с обзиром на то да се Србија и даље сматра земљом високог ризика. Истовремено радиће се и на томе да се директно подстичу и они инвеститори који још нису дошли у нашу земљу, нарочито за области у којима имамо компаративне предности, а то су пољопривреда и индустрија хране, при чему су урађене и студије за аутомобилску индустрију и индустрију коже и обуће.
Према њеним речима, за стварање повољне климе за стране инвеститоре, један од најважнијих закона који би Влада требало да усвоји у првих сто дана рада јесте закон о агенцији за страна улагања. Законодавна страна свакако ће остати у надлежности министарстава, али се страним инвеститорима мора помоћи да на најлакши начин заврше све оно што је неопходно да би почели да инвестирају.
Матић је навела да је Агенција почетком године, уз подршку Европске агенције за реконструкцију, започела програм помоћи којим ће финансијски подупрети извозне програме, уз напомену да укупан фонд овог пројекта износи 1,1 милион евра. Фирме које имају извозне програме могу конкурисати за највише 50.000 евра, при чему сама фирма мора да обезбеди 50 одсто средстава, јер ће то бити потврда да има озбиљну намеру да реализује програм за маркетинг, а не само да узме новац. Овај програм подразумева наступе на сајмовима, трошкове за редизајн паковања и добијање сертификата, а у припреми је и програм за повезивање домаћих и иностраних фирми.
Агенција ће покушати да им помогне, и формално и неформално, било у одређеном министарству или тако што ће сама прибавити неопходне дозволе. То је неопходно јер држава мора што пре да покрене привреду и заустави рецесију. Пропуштено је неколико технолошких циклуса и једини начин да се оживи индустријска производња јесте да се привуку инвеститори који ће донети нову технологију, знање, маркетинг, тржиште и партнере.
Матић је рекла да велики проблем за инвеститоре представља и то што у Србији не могу да купе земљиште, јер наше законодавство то не омогућава, и додала да су многе земље учиниле велике уступке крупним инвеститорима. Тако је Словенија, на пример, дала огромне повластице "Реноу" да не би преселио фабрику у Словачку или Турску. И ми морамо да размислимо шта ћемо понудити страним инвеститорима и зато ћемо са представницима локалних власти разговарати о могућностима куповине земљишта, јер је то у њиховој надлежности.
Она је истакла да су страни инвеститори у такозваној белој књизи изнели неке од својих сугестија, и објаснила да је предлог о емитовању акција у страној валути проблематичан, јер већина земаља то не практикује због тога што двовалутни систем не обезбеђује стабилност. За разлику од њега, захтев за тумачење прописа је један од најоправданијих, јер многе законе не прате подзаконска акта која их ближе објашњавају и често нема институција које треба да реализују поједине законе, а без тога је приступање Европској унији немогуће.
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...