П:
О:
Читај ми
Употреба обновљивих извора енергије пут ка енергетској независности земље
Београд,
24. март 2009.
Помоћник министра рударства и енергетике у Влади Републике Србије Владан Карамарковић изјавио је данас да употреба обновљивих извора енергије и унапређење енергетске ефикасности отварају пут ка енергетској независности земље и представљају један од предуслова за приступање Србије ЕУ.
Карамарковић је на представљању директиве ЕУ о употреби обновљивих извора енергије у Привредној комори Београда рекао да је то министарство завршило израду документа о подстицајним мерама за употребу обновљивих извора енергије, који би требало да усвоји Влада Србије.
Он је навео да је циљ тих мера да обезбеде одрживост у коришћењу обновљивих извора енергије, и подсетио на то да је Министарство издало 20 енергетских дозвола за изградњу ветроелектрана, док се очекује да буде издат исти број дозвола за градњу мини-хидроелектрана.
Помоћник министра је указао на то да у Србији постоји неискоришћен потенцијал биомасе, и додао да се потенцијал пољопривредне и дрвне биомасе процењује на 2,4 милиона тона еквивалента нафте.
Према његовим речима, потенцијал на малим водотоцима, на којима се могу градити хидроелектране до 10 мегавата, износи приближно 0,4 милиона тона еквивалентне нафте, или три процента укупног потенцијала обновљивих извора у Србији. Он је истакао да Србија има потенцијал да из енергије ветра произведе 2,3 милијарде киловат часова електричне енергије, што чини приближно седам одсто садашње производње, а локације са највећом просечном годишњом брзином ветра у Србији су Миџор, Сува планина, Вршачки брег, Тупижница, Крепољин и Дели Јован. Прелиминарне анализе показују да би ветроелектране могле бити изграђене и у Неготину, Долову код Панчева, Белој Цркви, Инђији и Ковину, рекао је Карамарковић и навео да је просечно сунчево зрачење у Србији за приближно 40 одсто веће од европског и износи 1.400 киловат часова годишње по метру квадратном.
Он је указао на то да највећи потенцијал за коришћење соларне енергије имају градови на југу Србије као што су Ниш, Куршумлија и Врање, и додао да је у току израда нацрта закона о рационалној употреби енергије и да ће директива ЕУ о коришћењу обновљивих извора енергије бити спроведена кроз тај закон. Помоћник министра је истакао да се мора радити на унапређењу енергетске ефикасности јер употреба обновљивих извора енергије нема сврху ако се она нерационално троши, и навео да је планирано да се изменом Закона о енергетици формира Фонд за енергетску ефикасност.
Директиву ЕУ о коришћењу обновљивих извора енергије Европски парламент је усвојио 17. децембра прошле године, као есенцијални део ревидиране енергетске политике и акционог плана за климатске промене и енергетику ефикасности. Према тој директиви, свака земља ЕУ треба да донесе акциони план како да повећа употребу обновљивих извора енергије.
Према његовим речима, потенцијал на малим водотоцима, на којима се могу градити хидроелектране до 10 мегавата, износи приближно 0,4 милиона тона еквивалентне нафте, или три процента укупног потенцијала обновљивих извора у Србији. Он је истакао да Србија има потенцијал да из енергије ветра произведе 2,3 милијарде киловат часова електричне енергије, што чини приближно седам одсто садашње производње, а локације са највећом просечном годишњом брзином ветра у Србији су Миџор, Сува планина, Вршачки брег, Тупижница, Крепољин и Дели Јован. Прелиминарне анализе показују да би ветроелектране могле бити изграђене и у Неготину, Долову код Панчева, Белој Цркви, Инђији и Ковину, рекао је Карамарковић и навео да је просечно сунчево зрачење у Србији за приближно 40 одсто веће од европског и износи 1.400 киловат часова годишње по метру квадратном.
Он је указао на то да највећи потенцијал за коришћење соларне енергије имају градови на југу Србије као што су Ниш, Куршумлија и Врање, и додао да је у току израда нацрта закона о рационалној употреби енергије и да ће директива ЕУ о коришћењу обновљивих извора енергије бити спроведена кроз тај закон. Помоћник министра је истакао да се мора радити на унапређењу енергетске ефикасности јер употреба обновљивих извора енергије нема сврху ако се она нерационално троши, и навео да је планирано да се изменом Закона о енергетици формира Фонд за енергетску ефикасност.
Директиву ЕУ о коришћењу обновљивих извора енергије Европски парламент је усвојио 17. децембра прошле године, као есенцијални део ревидиране енергетске политике и акционог плана за климатске промене и енергетику ефикасности. Према тој директиви, свака земља ЕУ треба да донесе акциони план како да повећа употребу обновљивих извора енергије.
-
Београд, 21. мај 2024.Отворен Међународни сајам технике и техничких достигнућа
-
Костолац, 21. мај 2024.Ветропарк „Костолац“ почетком наредне године на мрежи
-
Горњи Милановац, 21. мај 2024.Повезивање матице и дијаспоре остаје међу приоритетима
-
Београд, 21. мај 2024.Даљи развој успешне сарадње правосудних органа Србије и УАЕ
-
Београд/Њујорк, 21. мај 2024.Снажна дипломатска активност Србије уочи седнице ГС УН у Њујорку
-
Бечеј, 20. мај 2024.Двоструко више субвенција за енергетску санацију домаћинстава
-
Београд/Лондон, 20. мај 2024.Дигитално образовање за већи квалитет наставе
-
Лазаревац, 20. мај 2024.Уведен оптички интернет у селу Пркосава
-
Београд, 20. мај 2024.Културна разноликост представља богатство Србије
-
Београд, 20. мај 2024.Србија и Габон опредељени за унапређење сарадње у области...