П:
О:
Читај ми
За буџетски дефицит биће потребно 1,5 милијарди евра
Београд,
18. март 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да ће за покривање буџетског дефицита ове године Србији бити потребно од 1,2 до 1,5 милијарди евра.
Цветковић је на отварању округлог стола о утицају светске економске кризе на Србију, који се у организацији лондонског часописа "Економист" одржава у хотелу "Хајат" у Београду, рекао да ће се тај новац обезбедити од међународних финансијских институција, комерцијалних банака и Европске уније.
Према његовим речима, да би се уговориле позајмице од иностраних кредитора, Србији ће бити потребан добар аранжман с Међународним монетарним фондом, о чему су у понедељак, 16. марта, почели преговори у Београду.
Он је навео да очекује да ће договор о новом аранжману бити завршен до краја идуће седмице, и истакао да су главне теме у преговорима са ММФ-ом смањење јавне потрошње и повећање буџетског дефицита.
Цветковић је оценио да ће буџетски дефицит Србије бити најмање три одсто бруто домаћег производа (БДП), иако је био планиран на максимално 1,75 одсто БДП-а, и додао да ће ребалансом буџета, који се очекује у мају или почетком јуна, тај дефицит бити увећан у складу са договором са ММФ-ом.
Председник Владе је рекао и да се разматра десет до петнаест опција за смањење јавне потрошње, али да ниједна од тих мера није прецизирана.
Цветковић је поновио да ће највећи терет економске кризе морати да поднесу богатији грађани, и истакао да Влада настоји да се држи принципа солидарности и да обезбеди да плате и пензије не буду смањиване, а да дође до одређеног пребацивања већих трошкова на богатије.
Он је објаснио да се током припреме мера за смањење јавне потрошње дошло до закључка да у локалним самоуправама могу да се постигну веће уштеде, и додао да штедња може да се спроведе смањењем трошкова за путовања и набавку возила, као и трошкова репрезентације.
Премијер је нагласио да ће, у зависности од дубине и трајања кризе, Влада Србије примењивати одговарајуће мере, и указао на то да ће у време кризе већина расхода државе морати да иде на капитална улагања, будући да се не могу очекивати иностране инвестиције.
Цветковић је потврдио и да ће у наредних неколико дана бити расписан тендер за изградњу гасне топлане-електране у Новом Саду, и истакао да Србија предузима мере којима ће бити обезбеђена енергетска сигурност.
Председник Владе Србије подсетио је на то да су расписани тендери за избор стратешких партнера за изградњу Термоелектране "Колубара Б" и новог блока у Термоелектрани "Никола Тесла Б", укупне снаге 1.400 мегавата.
Он је оценио да то, будући да електроенергетски систем Србије има снагу од 8.000 мегавата, није мало, и додао да је до сада достављено неколико писама о заинтересованости за стратешко партнерство.
Цветковић је рекао и да је идеја Владе Србије да се доведу нови оператери у електроенергетски сектор како би Електропривреда Србије (ЕПС) постала конкурентнија, што је припрема за делимичну приватизацију те компаније.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић рекао је на том скупу да би Србија до краја године могла да добије позитивну оцену Савета министара Европске уније и Европског парламента о стављању на белу шенген листу. Он је навео да је технички део посла око визне либерализације завршен и у овом моменту Европска комисија припрема извештај који у априлу треба да пошаље Савету министара и Европском парламенту.
Експерти су нам рекли да је Србија у свим димензијама постигла значајан напредак у последњих годину дана, истакао је потпредседник Владе и додао да је у нашој земљи до сада издато више од 333.000 биометријских пасоша, а до краја године очекује се издавање више од милион нових пасоша.
Према његовим речима, Србија ће бити једна од првих земља у Европи која ће имати дигитално очитавање отисака на чипу, а такву могућност за сада има само Немачка.
На округом столу разматраће се и колико ће српска привреда ослабити током ове године, када ће пословни и потрошачки сектор поново постати стабилни и какви су курс динара и корпорацијско финансирање.
Неке од тема округлог стола биће и да ли Србија може да спроведе све реформе у вези са прикључењем ЕУ и како ће остварити конкурентност на глобалном плану.
Представници Владе Србије представиће на округлом столу планове у приватизацији друштвене имовине и осигурању енергетских залиха земље, као и могућности за инвеститоре у Србији.
Учесници округлог стола расправљаће и о плановима за унапређење инфраструктуре и изгледима реформи у Србији, а посебно о начину на који би компаније требало да се поставе да би се успешно избориле са кризом.
Међу учесницима округлог стола биће министар спољних послова Вук Јеремић, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, министар финансија Диана Драгутиновић, гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, шеф делегације Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас и директор Светске банке за Србију Сајмон Греј.
Према његовим речима, да би се уговориле позајмице од иностраних кредитора, Србији ће бити потребан добар аранжман с Међународним монетарним фондом, о чему су у понедељак, 16. марта, почели преговори у Београду.
Он је навео да очекује да ће договор о новом аранжману бити завршен до краја идуће седмице, и истакао да су главне теме у преговорима са ММФ-ом смањење јавне потрошње и повећање буџетског дефицита.
Цветковић је оценио да ће буџетски дефицит Србије бити најмање три одсто бруто домаћег производа (БДП), иако је био планиран на максимално 1,75 одсто БДП-а, и додао да ће ребалансом буџета, који се очекује у мају или почетком јуна, тај дефицит бити увећан у складу са договором са ММФ-ом.
Председник Владе је рекао и да се разматра десет до петнаест опција за смањење јавне потрошње, али да ниједна од тих мера није прецизирана.
Цветковић је поновио да ће највећи терет економске кризе морати да поднесу богатији грађани, и истакао да Влада настоји да се држи принципа солидарности и да обезбеди да плате и пензије не буду смањиване, а да дође до одређеног пребацивања већих трошкова на богатије.
Он је објаснио да се током припреме мера за смањење јавне потрошње дошло до закључка да у локалним самоуправама могу да се постигну веће уштеде, и додао да штедња може да се спроведе смањењем трошкова за путовања и набавку возила, као и трошкова репрезентације.
Премијер је нагласио да ће, у зависности од дубине и трајања кризе, Влада Србије примењивати одговарајуће мере, и указао на то да ће у време кризе већина расхода државе морати да иде на капитална улагања, будући да се не могу очекивати иностране инвестиције.
Цветковић је потврдио и да ће у наредних неколико дана бити расписан тендер за изградњу гасне топлане-електране у Новом Саду, и истакао да Србија предузима мере којима ће бити обезбеђена енергетска сигурност.
Председник Владе Србије подсетио је на то да су расписани тендери за избор стратешких партнера за изградњу Термоелектране "Колубара Б" и новог блока у Термоелектрани "Никола Тесла Б", укупне снаге 1.400 мегавата.
Он је оценио да то, будући да електроенергетски систем Србије има снагу од 8.000 мегавата, није мало, и додао да је до сада достављено неколико писама о заинтересованости за стратешко партнерство.
Цветковић је рекао и да је идеја Владе Србије да се доведу нови оператери у електроенергетски сектор како би Електропривреда Србије (ЕПС) постала конкурентнија, што је припрема за делимичну приватизацију те компаније.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић рекао је на том скупу да би Србија до краја године могла да добије позитивну оцену Савета министара Европске уније и Европског парламента о стављању на белу шенген листу. Он је навео да је технички део посла око визне либерализације завршен и у овом моменту Европска комисија припрема извештај који у априлу треба да пошаље Савету министара и Европском парламенту.
Експерти су нам рекли да је Србија у свим димензијама постигла значајан напредак у последњих годину дана, истакао је потпредседник Владе и додао да је у нашој земљи до сада издато више од 333.000 биометријских пасоша, а до краја године очекује се издавање више од милион нових пасоша.
Према његовим речима, Србија ће бити једна од првих земља у Европи која ће имати дигитално очитавање отисака на чипу, а такву могућност за сада има само Немачка.
На округом столу разматраће се и колико ће српска привреда ослабити током ове године, када ће пословни и потрошачки сектор поново постати стабилни и какви су курс динара и корпорацијско финансирање.
Неке од тема округлог стола биће и да ли Србија може да спроведе све реформе у вези са прикључењем ЕУ и како ће остварити конкурентност на глобалном плану.
Представници Владе Србије представиће на округлом столу планове у приватизацији друштвене имовине и осигурању енергетских залиха земље, као и могућности за инвеститоре у Србији.
Учесници округлог стола расправљаће и о плановима за унапређење инфраструктуре и изгледима реформи у Србији, а посебно о начину на који би компаније требало да се поставе да би се успешно избориле са кризом.
Међу учесницима округлог стола биће министар спољних послова Вук Јеремић, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, министар финансија Диана Драгутиновић, гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић, шеф делегације Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас и директор Светске банке за Србију Сајмон Греј.
-
Челарево, 20. мај 2024.Подршка државе компанијама које доприносе економском расту
-
Београд/Љубљана, 17. мај 2024.Неопходно јачати економске везе у региону
-
Београд, 17. мај 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 16. мај 2024.Јачање економске сарадње са Турском и Бугарском
-
Београд, 15. мај 2024.Сарадња са ЕДФ-ом у области хидроенергије и нуклеарне енергије
-
Београд, 10. мај 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 10. мај 2024.Сутра прво извлачење у наградној игри „Узми рачун и победи”
-
Београд, 9. мај 2024.Нове кинеске инвестиције у српски енергетски сектор вредне 2,7...
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста