Дачић је у Палати Србија, након састанка са специјалним представником генералног секретара Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа и шефом Канцеларије Генералног секретаријата УН за смањење ризика од катастрофа (UNDRR) Камалом Кишором, истакао да се МУП дуги низ година бави темом смањења ризика од катастрофа и националним системом за смањење ризика од катастрофа и управљање у ванредним ситуацијама.
Он је напоменуо да је МУП национална контакт тачка за питање смањења ризика од катастрофа у систему УН, као и да Србија спроводи Сендајски оквир за смањење ризика од катастрофа 2015–2030, кроз развој националног система за смањење ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама.
Дачић је, говорећи о националној платформи за смањење ризика од катастрофа, објаснио да она представља механизам за координацију и смернице за смањење ризика од катастрофа, који обухвата јавни и приватни сектор, али и цивилно друштво, укључујући све заинтересоване стране у оквиру државе.
Он је указао и на значај превенције и јачања капацитета за реаговање у ванредним ситуацијама, као и на сарадњу са локалним самоуправама.
Републички штаб за ванредне ситуације, како је навео, спроводи активности смањења ризика од катастрофа кроз реализацију превентивних мера, али и мера за подизање капацитета за одговарајући одговор.
У складу са тим, више од 70 локалних заједница учествовало је у иницијативи „Учинимо градове отпорнимаˮ, додао је Дачић и поручио да ће се наставити са заједничким пројектима, посебно оним од регионалног значаја, који се односе на јачање прекограничне сарадње и капацитета за смањење ризика од катастрофа и система раног упозоравања на Западном Балкану.
Према његовим речима, на основу процене ризика од катастрофа из 2019. године издвојено је 11 главних опасности, при чему је 161 јединица локалне самоуправе израдила процену ризика од катастрофа, док су 154 јединице локалне самоуправе израдиле план заштите и спасавања.
Потпредседник Владе је додао да се, имајући у виду промену климе, сваке године налазимо пред великим искушењима, напоменувши да је Сектор за ванредне ситуације прошле године имао више од 39.000 интервенција, док ће ове године тај број бити и већи.
Те интервенције су највећим делом биле због пожара на отвореном. Неки од тих пожара су и даље активни, што подразумева захтев за јачање капацитета Сектора, било да је реч о људству, опреми или имплементацији нових технологија које се користе у превенирању и савладавању свих екстремних временских непогода и катастрофа, истакао је Дачић.
Кишор је нагласио да Србија представља инспирацију за регион и шире када је у питању смањење ризика од катастрофа, јер темељно ради на анализи ризика од катастрофа, планира и поступа у складу са тим.
У том смислу, како је навео, приступ Србије који подразумева успостављање регистра ризика од катастрофа, њихову анализу и планирање мера на основу процењених ризика, представља резултат који заслужује похвалу.
Према његовим речима, приступ који примењује Србија помоћи ће да боље разумемо ризике пре него што прерасту у катастрофе, ојачамо системе раног упозоравања, доносимо информисане одлуке и градимо отпорну инфраструктуру.
Кишор је, истакавши да се европски континент најбрже загрева и да су недавне температуре престигле све досадашње рекорде, нагласио да се, поред јаких служби за одговор на катастрофе и јачање инфраструктуре у одговору на катастрофе, мора снажно инвестирати и у превенцију.
Он је поручио и да је најефикаснији приступ тај у којем се спречава да пожари постану катастрофе и, у том смислу, поздравио је одличну сарадњу МУП-а Србије са свим УН агенцијама и напоре које Србија улаже у спровођење Сендајског оквира за смањење ризика од катастрофа.
Он је изразио задовољство наставком и унапређењем сарадње на пољу припремљености, превенције и отпорности, у складу са Сендајским оквиром.
Наш заједнички циљ са Владом Србије јесте да улажемо пре него што дође до катастрофа, како не бисмо плаћали много већу цену отклањања њихових последица, закључио је Кишор.