Станисављевић је истакла да очување културе сећања није само обавеза према прошлости већ и наша одговорност према будућим генерацијама – да памтимо страдале, чувамо истину о њиховој судбини и не дозволимо да трагедија која је погодила наш народ буде заборављена.
Она је указала на то да је током више од три деценије обезбеђено 30.000 трајних стамбених решења за породице избеглица и интерно расељених лица, чиме је око 100.000 људи решило своје стамбено питање и започело нови живот.
Кроз различите програме економског оснаживања подржано је више од 23.500 породица избеглих и интерно расељених лица. То је важно јер смо настојали да пратимо њихове потребе и помогнемо им да постану економски снажнији и самосталнији, објаснила је комесарка.
Према њеним речима, само од 2022. године обезбеђено је 2.596 стамбених решења кроз доделу станова, сеоских кућа и пакета грађевинског материјала, чиме је решено стамбено питање за око 7.500 људи.
Наш циљ је да у што краћем року решимо стамбено питање свих преосталих избегличких породица. Постоји снажна политичка воља и подршка да се то уради, јер желимо да људи који су у Србији пронашли сигурност имају и услове за достојанствен и миран живот, поручила је она.
Република Србија је током ратних сукоба на простору бивше Југославије примила више од 600.000 избеглица, показујући висок степен одговорности, солидарности и хуманости према људима који су били принуђени да напусте своје домове.
Према попису избеглица из 1996. године, 290.667 лица дошло је са територије Републике Хрватске. Више од 400.000 лица стекло је држављанство Републике Србије, што представља један од највећих процеса интеграције избеглица у Европи.
Данас се у Србији у статусу избеглице и даље налази око 23.500 лица, од којих је око две трећине из Хрватске, док остали највећим делом потичу из Босне и Херцеговине.
Само од почетка 2026. године, обезбеђена су 242 стамбена решења, од чега 147 за избегличке и 95 за интерно расељене породице. У истом периоду више од 4.500 породица избеглица, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији добило је подршку кроз доделу пакета хране и огрева.
У четвородневној операцији хрватских снага, која је почела 4. августа 1995. године, са својих вековних огњишта протерано је више од 250.000 Срба, више од 1.700 људи је убијено, док се више од 700 људи и даље води као нестало.
Централно обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у „Олујиˮ биће одржано данас у Мркоњић Граду, у заједничкој организацији Републике Српске и Републике Србије.
Помен жртвама „Олујеˮ биће служен у 11 часова у Цркви Светог Марка у Београду, као и у другим местима широм Србије, где ће грађани, институције и удружења положити венце и запалити свеће у знак сећања на страдале.