П:
О:
Читај ми
Стратешки циљ Србије пуноправно чланство у ЕУ
Београд,
21. новембар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је да одређене отежавајуће околности не смеју да поколебају Србију у спровођењу Националног програма за интеграцију у ЕУ и примени ССП-а јер ће само тако показати да јој је стратешки циљ што брже добијање статуса кандидата и пуноправно чланство у ЕУ.
Аутор:
Танјуг
Ђелић је на завршној јавној расправи о Националном програму интеграције Србије у ЕУ, која је одржана у Привредној комори Србије, рекао да тај програм подразумева усклађивање домаћег законодавства са законодавством ЕУ за период од 2008. до 2012. године како би наша земља, у административном смислу, 2012. године била спремна за улазак у Унију.
Потпредседник Владе је истакао да се европске интеграције Србије одвијају под отежаним околностима због светске финансијске кризе и институционалних проблема у Европској унији.
Он је подсетио на то да је у протеклом периоду изазов за ЕУ било гласање Ирске против Лисабонског споразума, и додао да следеће године предстоје избори за Европски парламент и избори у Немачкој, што ствара додатну напетост у политичком систему Уније.
Према његовим речима, Европска унија сада има мање храбрости за даље отварање, а тешкоћама доприносе и проблеми у Србији, од којих је један пуна сарадња са Хашким трибуналом, али и односи Србије са суседним земљама.
Ђелић је навео да је последња посета главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца Београду потврдила да Србија ради све да заокружи сарадњу са тим судом, али да то није довољно да он у свом извештају оцени да је то пуна сарадња, будући да Холандија пуну сарадњу дефинише као изручење Ратка Младића.
Он је навео да је, уколико не буде додатних догађаја у сарадњи са Трибуналом, мало вероватно да ће 12. децембра на Самиту ЕУ бити донета одлука о примени Прелазног трговинског споразума са Србијом. Кад је реч о сарадњи са суседним државама, потпредседник Владе истакао је да не постоји разумевање за специфичне тешкоће Србије, јер су неке земље признале једнострано проглашену независност Косова и Метохије. Неки суседи нису показали довољно воље да погледају у будућност и наставили су да нас туже пред Међународним судом правде, на шта је једини логичан одговор Србије био да и она затражи пуну истину тим путем, нагласио је Ђелић. Он је указао на то да је Влада донела једину могућу одлуку да поводом тешких догађаја деведесетих година направи онај корак на који се одлучила и Хрватска, и да потражи правду пред Међународним судом правде.
Упутније је да сви гледамо у будућност, али то је пут који Хрватска у овом тренутку није изабрала, а Србија је била у позицији да на такав потез одговори истом мером, истакао је потпредседник Владе.
Према његовим речима, у овом моменту европских интеграција пред Хрватску се поставља и питање непоштовања ЦЕФТА споразума, и у том смислу Европа је наш савезник у отварању хрватског тржишта за наше произвођаче дувана, али и за наше произвођаче уопште.
Ђелић је навео да је Хрватска отказала учешће на билатералном састанку који је требало да буде одржан 6. децембра у Женеви под окриљем УНХЦР-а, и где је требало да се разговара о правима Срба који су протерани из Хрватске, а нарочито о питањима њихове имовине и станарског права.
Он је оценио да ће у месецима који долазе то бити важан услов за Хрватску за закључивање преговора са ЕУ. Потпредседник Владе је нагласио да су европске интеграције најснажнији и додатни начин да Србија оствари своја права у односима са Хрватском.
Директор Канцеларије за европске интеграције Владе Србије Милица Делевић подсетила је на то да је Влада Србије усвојила Национални програм интеграција 9. октобра, и навела да он предвиђа план активности за сваки државни орган до 2012. године, као и да прецизира које законе у ком року треба донети.
Потпредседник Владе је истакао да се европске интеграције Србије одвијају под отежаним околностима због светске финансијске кризе и институционалних проблема у Европској унији.
Он је подсетио на то да је у протеклом периоду изазов за ЕУ било гласање Ирске против Лисабонског споразума, и додао да следеће године предстоје избори за Европски парламент и избори у Немачкој, што ствара додатну напетост у политичком систему Уније.
Према његовим речима, Европска унија сада има мање храбрости за даље отварање, а тешкоћама доприносе и проблеми у Србији, од којих је један пуна сарадња са Хашким трибуналом, али и односи Србије са суседним земљама.
Ђелић је навео да је последња посета главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца Београду потврдила да Србија ради све да заокружи сарадњу са тим судом, али да то није довољно да он у свом извештају оцени да је то пуна сарадња, будући да Холандија пуну сарадњу дефинише као изручење Ратка Младића.
Он је навео да је, уколико не буде додатних догађаја у сарадњи са Трибуналом, мало вероватно да ће 12. децембра на Самиту ЕУ бити донета одлука о примени Прелазног трговинског споразума са Србијом. Кад је реч о сарадњи са суседним државама, потпредседник Владе истакао је да не постоји разумевање за специфичне тешкоће Србије, јер су неке земље признале једнострано проглашену независност Косова и Метохије. Неки суседи нису показали довољно воље да погледају у будућност и наставили су да нас туже пред Међународним судом правде, на шта је једини логичан одговор Србије био да и она затражи пуну истину тим путем, нагласио је Ђелић. Он је указао на то да је Влада донела једину могућу одлуку да поводом тешких догађаја деведесетих година направи онај корак на који се одлучила и Хрватска, и да потражи правду пред Међународним судом правде.
Упутније је да сви гледамо у будућност, али то је пут који Хрватска у овом тренутку није изабрала, а Србија је била у позицији да на такав потез одговори истом мером, истакао је потпредседник Владе.
Према његовим речима, у овом моменту европских интеграција пред Хрватску се поставља и питање непоштовања ЦЕФТА споразума, и у том смислу Европа је наш савезник у отварању хрватског тржишта за наше произвођаче дувана, али и за наше произвођаче уопште.
Ђелић је навео да је Хрватска отказала учешће на билатералном састанку који је требало да буде одржан 6. децембра у Женеви под окриљем УНХЦР-а, и где је требало да се разговара о правима Срба који су протерани из Хрватске, а нарочито о питањима њихове имовине и станарског права.
Он је оценио да ће у месецима који долазе то бити важан услов за Хрватску за закључивање преговора са ЕУ. Потпредседник Владе је нагласио да су европске интеграције најснажнији и додатни начин да Србија оствари своја права у односима са Хрватском.
Директор Канцеларије за европске интеграције Владе Србије Милица Делевић подсетила је на то да је Влада Србије усвојила Национални програм интеграција 9. октобра, и навела да он предвиђа план активности за сваки државни орган до 2012. године, као и да прецизира које законе у ком року треба донети.
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Изузетно велико интересовање страних инвеститора за улагање у...
-
Београд/Венеција, 19. април 2024.Отворен Павиљон Србије на Бијеналу у Венецији
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Србија очекује инвестициони рејтинг до краја године
-
Београд/Вашингтон, 18. април 2024.Србија од ММФ-а добила подршку за све што је до сада урадила
-
Београд, 18. април 2024.Интензивирање сарадње са Домиником у областима од заједничког...
-
Београд, 18. април 2024.Захвалност Палестини на подршци виталним интересима Србије
-
Београд, 18. април 2024.Бројне могућности за даље унапређење сарадње са Суринамом
-
Пештер, 17. април 2024.Све спремно за вежбу „Вихор 2024“ на Пештеру
-
Београд, 17. април 2024.Мали у тродневној радној посети Вашингтону
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...