Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали истакао је данас, на панелу „Фискална политика и финансирање одрживог развоја“, одржаном у оквиру 21. светског конгреса економиста Међународне економске асоцијације (ИЕА), највећег међународног научног и стручног скупа економиста, да је Србија показала да је фискално отпорна.
П:
О:
Читај ми
Фискална одговорност темељ економске сигурности
Београд,
24. јун 2026.
Мали је рекао да је добра фискална политика главни алат за постизање стабилности у кризним временима, односно кључни инструмент који свака влада треба да има како би се носила са свим проблемима и изазовима који су пред њом.
Први потпредседник Владе је навео да Србија, захваљујући фискалној отпорности, има скоро пет милијарди евра на рачуну и да увек може брзо да реагује уколико је то потребно, додајући да јавни дуг наше земља износи готово 43,7 одсто БДП-а, док је просек за еврозону 88,89 одсто.
Кључ је, како је додао, одржати макроекономску стабилност, обратити пажњу на дефиците, али и осигурати да се могу користити отпорност, фискални простор и инструменти који су на располагању, како би се суочили са свим изазовима.
Од великог је значаја наставак раста, јер свака економија мора да расте. То је предуслов за повећање животног стандарда, за повећање плата, пензија и свега осталог што иде уз то, али истовремено можемо, као Влада, кроз фискалне инструменте да се позабавимо изазовима, указао је први потпредседник Владе.
Према његовим речима, владе морају да размисле о томе како да се позабаве енергетским потенцијалом и енергетском кризом која је пред нама, због напретка и веће потражње за енергијом, која у исто време мора бити зелена.
Он је оценио да не треба разговарати само о фискалној стабилности, већ и о фискалној отпорности, што је улога владе данас, додајући да треба сагледати која би била алтернатива у случају велике кризе.
Када дође криза и постоји проблем морате да реагујете, да користите своје резерве, јер је вероватно цена нечињења дугорочно већа или неповратна, напоменуо је Мали.
Он је оценио да је држава урадила одличан посао, истовремено размишљајући о стабилности, одржавајући ниски однос јавног дуга према БДП-у, а такође покушавајући да допринесе расту.
Мали је навео да је веома сложена тема како фискална правила и одрживост комбиновати у ситуацијама када су економији потребна велика почетна улагања, на пример у борби са климатским променама, и да ли се онда помешани сигнали шаљу јавности и тржиштима.
Први потпредседник Владе је истакао да се не залаже за дугорочно попуштање фискалних правила, наводећи да је привремено попуштање постало правило већ дуго времена, доводећи тако, посебно западне економије, у позицију да имају висок ниво дефицита, висок однос јавног дуга према БДП-у, уз истовремено веома ниске стопе раста, што је веома тешко решити, барем на краћи рок.
Он је, наглашавајући да чврсто верује у фискална правила, подсетио на то да смо усвојили веома строга фискална правила, на основу смерница ММФ-а, као и да покушавамо да их се придржавамо и будемо одговорни према грађанима с једне стране, а с друге стране, градећи кредибилитет код инвестиционе заједнице.
Када је Србија усвојила та фискална правила и када су тржишта видела да се та правила спроводе, добијен је инвестициони кредитни рејтинг, указао је први потпредседник Владе.
Према његовим речима, то није једини разлог, већ да је то био део који смо морали да додамо укупној слици Србије као земље са инвестиционим кредитним рејтингом, која заиста има и води веома одговорну фискалну политику.
Он је додао и да се не ради увек само о поређењу нивоа дефицита, већ о квалитету тих дефицита, јер ако се вишак новца улаже у текућу потрошњу, то је проблем, али ако се улаже у капиталне издатке, инфраструктуру, иновације, енергетску безбедност и климатске промене, то представља другачији случај.
Србија улаже 6,7 одсто свог БДП-а у капиталне издатке. Претходне године је било 7,4 одсто, а пре 12 до 14 година било је приближно 2,5 до три одсто, прецизирао је Мали.
Наш дефицит, како је додао, и даље никада не прелази три одсто, што је ниво дефицита који нам омогућава да континуирано смањујемо однос јавног дуга и БДП-а.
Први потпредседник Владе је нагласио да Србија много улаже у инфраструктуру и подсетио на то да је од 2012. до данас изграђено 650 километара ауто-путева.
Мали је, уочи 21. светског конгреса Међународног економског удружења (ИЕА), који се одржава у Београду од 22. до 26. јуна, објавио научну монографију „Стабилност и одрживост“, у којој је указао на то да је стабилност најважнији предуслов да држава може да реагује и одговори на све потенцијалне шокове.
Како је навео, у књизи кроз 14 научних радова анализира како одговорна фискална политика, макроекономска стабилност и институционалне реформе могу да буду основа дугорочног и одрживог развоја.
На панелу су говорили и главни економиста за Европу у Mastercard Economics Institute Наталија Лехманова и регионални представник за Западни Балкан у ММФ-у Себастијан Соса.
Соса је рекао да је Србија у последњих десет година изградила снажне фискалне резерве.
-
Аутор: Танјуг/Милош Миливојевић -
Аутор: Танјуг/Милош Миливојевић -
Аутор: Танјуг/Милош Миливојевић
-
Београд, 22. јун 2026.Србија поуздан и кредибилан партнер за инвестиције
-
Београд, 19. јун 2026.Партнерство са УНХЦР-ом на добробит свих којима је потребна...
-
Београд, 19. јун 2026.Посета представника компаније BYD потврда јачања економске...
-
Прокупље, 18. јун 2026.Јачање капацитета Сектора за ванредне ситуације на територији...
-
Велико Градиште, 16. јун 2026.Нови капацитети Сектора за ванредне ситуације у Великом Градишту
-
Београд/Братислава, 9. јун 2026.Потписан споразум са Словачком о заједничком надзору државне...
-
Београд, 5. јун 2026.Унапређење трговинске и инвестиционе сарадње са Републиком...
-
Београд, 5. јун 2026.Дачић честитао Матозу именовање за министра унутрашњих послова...
-
Београд, 4. јун 2026.Саучешће Дачића поводом погибије припадника Војске Србије у...
-
Београд, 3. јун 2026.Компанија „Бизербаˮ наставља да развија производњу у нашој...