П:
О:
Читај ми
Србија урадила много на побољшању положаја избеглих и расељених лица
Београд,
5. новембар 2008.
Министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије Расим Љајић изјавио је данас да се проблем избеглих и расељених у Србији може решити њиховом локалном интеграцијом или повратком својим кућама.
Љајић је на јавној дебати "Побољшање услова живота избеглица и интерно расељених лица у Србији", у организацији Одбора за рад, борачка и социјална питања Скупштине Србије, рекао да за локалну интеграцију одговорност сносе Влада и све државне институције, при чему се повратак избеглица својим кућама не може решити без међународне заједнице.
Према његовим речима, чињеница да се 13 година после завршетка рата говори о том проблему сигуран је показатељ да смо сви били неуспешни, па и међународна заједница.
Србија је прва у Европи, а 13. у свету по броју избеглих и расељених, упозорио је министар и додао да ипак има мало помака у решавању тог проблема, будући да је у нашој земљи некад постојало 700 колективних центара за смештај избеглих и расељених, док их сада има 75.
Истовремено, он је упутио критике на рачун Хрватске због начина на који се односи према повратку избеглих и расељених и указао на то да постоји 9.000 жалби на решења о обнови кућа повратника.
Представник Високог комесаријата за избеглице УН (УНХЦР) Ленарт Коцалајнен најавио је том приликом да ће у децембру у Женеви затражити примену Сарајевске декларације.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад оценио је да је Србија у последњих седам година урадила много на побољшању положаја избеглих и расељених лица, којих има више од пола милиона.
Председник Одбора за рад, борачка и социјална питања Скупштине Србије Мехо Омеровић упутио је позив избеглима и расељенима да предузимањем мера преко својих удружења буду још активнији у побољшању свог положаја.
Он је навео податак да у Србији постоји 200.000 интерно расељених са Космета, и подсетио на то да је наша земља 1951. године потписала Конвенцију о статусу избеглица и низ других међународних докумената о људским правима.
Председник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, која је отворила данашњи скуп, истакла је да питање избеглих и расељених лица дотиче судбине најугроженијих и да Србија покушава да реши њихове проблеме како би ове категорије становништва имале живот достојан човека.
Она је посебно указала на проблеме Рома који живе испод границе људског достојанства и истовремено позвала међународне организације и донаторе на заједнички рад са представницима Србије на побољшању положаја и доношењу трајног решења за будућност избеглих и расељених.
Према његовим речима, чињеница да се 13 година после завршетка рата говори о том проблему сигуран је показатељ да смо сви били неуспешни, па и међународна заједница.
Србија је прва у Европи, а 13. у свету по броју избеглих и расељених, упозорио је министар и додао да ипак има мало помака у решавању тог проблема, будући да је у нашој земљи некад постојало 700 колективних центара за смештај избеглих и расељених, док их сада има 75.
Истовремено, он је упутио критике на рачун Хрватске због начина на који се односи према повратку избеглих и расељених и указао на то да постоји 9.000 жалби на решења о обнови кућа повратника.
Представник Високог комесаријата за избеглице УН (УНХЦР) Ленарт Коцалајнен најавио је том приликом да ће у децембру у Женеви затражити примену Сарајевске декларације.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад оценио је да је Србија у последњих седам година урадила много на побољшању положаја избеглих и расељених лица, којих има више од пола милиона.
Председник Одбора за рад, борачка и социјална питања Скупштине Србије Мехо Омеровић упутио је позив избеглима и расељенима да предузимањем мера преко својих удружења буду још активнији у побољшању свог положаја.
Он је навео податак да у Србији постоји 200.000 интерно расељених са Космета, и подсетио на то да је наша земља 1951. године потписала Конвенцију о статусу избеглица и низ других међународних докумената о људским правима.
Председник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, која је отворила данашњи скуп, истакла је да питање избеглих и расељених лица дотиче судбине најугроженијих и да Србија покушава да реши њихове проблеме како би ове категорије становништва имале живот достојан човека.
Она је посебно указала на проблеме Рома који живе испод границе људског достојанства и истовремено позвала међународне организације и донаторе на заједнички рад са представницима Србије на побољшању положаја и доношењу трајног решења за будућност избеглих и расељених.
-
Београд, 16. мај 2024.Традиционално пријатељски односи Србије и Марока
-
Београд/Хаг, 16. мај 2024.Србија потврдила континуитет у заштити и унапређењу људских...
-
Београд, 15. мај 2024.Потписан Уговор о ревитализацији комплекса бившег ССНО
-
Београд, 15. мај 2024.Пуна посвећеност Министарства правде спровођењу активности из...
-
Београд, 15. мај 2024.Србија и Азербејџан унапређују сарадњу на пољу науке
-
Ниш, 15. мај 2024.Додељени ваучери оболелима од ретких болести у Нишу
-
Београд, 15. мај 2024.Институт за нуклеарне науке „Винча” установа од националног...
-
Горњи Милановац, 15. мај 2024.Фазно уређење корита реке Деспотовице
-
Београд, 15. мај 2024.Здрави односи у породици темељ за будућност целокупне заједнице
-
Ниш, 15. мај 2024.На Светски дан породице деца у Нишу добила нови вртић