П:
О:
Читај ми
Пораст спољнотрговинске робне размене у септембру у односу на исти период претходне године
Београд,
31. октобар 2008.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Србије у периоду од јануара до септембра 2008. године износила 26.730,3 милиона долара, што је више за 38,4 одсто него у истом периоду претходне године, односно 17.537,8 милиона евра, што представља раст од 22 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Извезено је робе у вредности од 86.71,7 милиона долара, што чини повећање од 36,4 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено за 18.058,6 милиона долара, што је више за 39,3 одсто него у истом периоду прошле године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 5.689,6 милиона, што је више за 20,3 одсто када се упореди са истим периодом 2007. године, а увоз робе је имао вредност од 11.848,2 милиона, што је више за 22, 9 одсто него у истом периоду прошле године. Дефицит износи 9.387 милиона долара, што чини повећање за 42,2 одсто у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима дефицит износи 6.158,7 милиона, што је више за 25,3 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 48 одсто и мања је него покривеност у истом периоду 2007. године, када је износила 49 одсто, а неповољна карактеристика спољнотрговинске размене у посматраном периоду је висок дефицит и чињеница да увоз расте брже од извоза.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, чија цена на светском тржишту варира али је и даље висока, што има утицаја на вредност нашег увоза, с обзиром на то да енергенти чине 20,6 одсто укупног увоза.
Такође, повећање увоза има утицаја и на раст тражње јер су реалне зараде стављене под контролу, па је кључни генератор раста тражње висока јавна потрошња.
Повећање извоза резултат је, пре свега, до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, и извоза гвожђа, челика и обојених метала, што је резултат раста међународне потражње.
Повећање извоза такође је резултат и извоза пољопривредних производа, у оквиру којих извоз житарица и производа од њих чини значајан део и износи 233 милиона долара, док извоз воћа и поврћа износи 363 милиона долара, али и потписаног Споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту и где због тога бележимо суфицит у извозу одеће. На повећање извоза утицали су повољни односи размене у сектору хране, животињских и биљних уља и масти и производа класификованих по материјалу које највише извозимо, а осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта еврозоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 66,1 одсто (5.732,7 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 25,8 одсто (2.233,1 милион долара) и опрема 8,1 одсто (705,8 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,5 одсто (11.099,3 милиона долара), роба за широку потрошњу 21,8 одсто (3.945,1 милион долара) и опрема 16,7 одсто (3.014,2 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу појединачно су биле Црна Гора (1.044,3 милиона долара), Босна и Херцеговина (1.041,2 милиона долара) и Немачка (922,1 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери у увозу појединачно су биле Руска Федерација (2.767,2 милиона долара), Немачка (2.140 милиона долара) и Италија (1.713,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, а највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, као и због тога што наши извозници недовољно користе Билатерални споразум о слободној трговини. Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1.461,6 милиона долара који је резултат углавном извоза гвожђа и челика и пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића).
Извоз Србије за посматрани период износи 2.873,5 милиона долара, увоз је 1.411,9 милиона долара, док покривеност увоза извозом износи 203,5 одсто.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (1.271 милион долара), обојени метали (591 милион долара), одећа (394 милиона долара), производи од метала, нигде непоменути (365 милиона долара) и поврће и воће (363 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 34,4 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (2.368 милиона долара), друмска возила (1.538 милиона долара), гвожђе и челик (914 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (878 милиона долара) и природни гас (835 милиона долара), при чему њихов увоз чини 36,2 одсто укупног увоза.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ), на листи првих 100 производа у извозу за месец септембар, прво, шесто и десето место заузимају топловаљани производи различитих димензија са укупном вредношћу од 55 милиона долара, на другом месту су малине са 22 милиона долара, док треће место заузимају ваљани производи превучени калајем са 19 милиона долара.
Иза њих су делови за машине са 18 милиона долара, на петом месту су нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 17 милиона долара, седмо, осмо и девето место заузимају покривачи подова са вредношћу извоза од 15 милиона долара, колико отпада и на рафинисани шећер и извоз хулахоп чарапа.
Листа првих 100 производа у увозу за септембар показује да је нафта са 242 милиона долара наш главни увозни производ, на другом месту је гас са вредношћу од 55 милиона долара, док је трећи по значају увоз плинског уља (47 милиона долара).
Затим следе путнички аутомобили са 46 милиона долара, металуршки кокс са 35 милиона долара, као и лекови за малопродају (углавном из земаља ЕУ) са 30 милиона долара.
На увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) утрошено је 28 милиона долара, док је рафинисани бакар увезен за 20 милиона долара. Друмски тегљачи за полуприколице увезени су за 19 милиона долара, а нелегирани алуминијум за 17 милиона долара.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 5.689,6 милиона, што је више за 20,3 одсто када се упореди са истим периодом 2007. године, а увоз робе је имао вредност од 11.848,2 милиона, што је више за 22, 9 одсто него у истом периоду прошле године. Дефицит износи 9.387 милиона долара, што чини повећање за 42,2 одсто у односу на исти период претходне године. Изражен у еврима дефицит износи 6.158,7 милиона, што је више за 25,3 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 48 одсто и мања је него покривеност у истом периоду 2007. године, када је износила 49 одсто, а неповољна карактеристика спољнотрговинске размене у посматраном периоду је висок дефицит и чињеница да увоз расте брже од извоза.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, чија цена на светском тржишту варира али је и даље висока, што има утицаја на вредност нашег увоза, с обзиром на то да енергенти чине 20,6 одсто укупног увоза.
Такође, повећање увоза има утицаја и на раст тражње јер су реалне зараде стављене под контролу, па је кључни генератор раста тражње висока јавна потрошња.
Повећање извоза резултат је, пре свега, до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, и извоза гвожђа, челика и обојених метала, што је резултат раста међународне потражње.
Повећање извоза такође је резултат и извоза пољопривредних производа, у оквиру којих извоз житарица и производа од њих чини значајан део и износи 233 милиона долара, док извоз воћа и поврћа износи 363 милиона долара, али и потписаног Споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту и где због тога бележимо суфицит у извозу одеће. На повећање извоза утицали су повољни односи размене у сектору хране, животињских и биљних уља и масти и производа класификованих по материјалу које највише извозимо, а осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта еврозоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 66,1 одсто (5.732,7 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 25,8 одсто (2.233,1 милион долара) и опрема 8,1 одсто (705,8 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,5 одсто (11.099,3 милиона долара), роба за широку потрошњу 21,8 одсто (3.945,1 милион долара) и опрема 16,7 одсто (3.014,2 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу појединачно су биле Црна Гора (1.044,3 милиона долара), Босна и Херцеговина (1.041,2 милиона долара) и Немачка (922,1 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери у увозу појединачно су биле Руска Федерација (2.767,2 милиона долара), Немачка (2.140 милиона долара) и Италија (1.713,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, а највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, као и због тога што наши извозници недовољно користе Билатерални споразум о слободној трговини. Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1.461,6 милиона долара који је резултат углавном извоза гвожђа и челика и пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића).
Извоз Србије за посматрани период износи 2.873,5 милиона долара, увоз је 1.411,9 милиона долара, док покривеност увоза извозом износи 203,5 одсто.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (1.271 милион долара), обојени метали (591 милион долара), одећа (394 милиона долара), производи од метала, нигде непоменути (365 милиона долара) и поврће и воће (363 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 34,4 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (2.368 милиона долара), друмска возила (1.538 милиона долара), гвожђе и челик (914 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (878 милиона долара) и природни гас (835 милиона долара), при чему њихов увоз чини 36,2 одсто укупног увоза.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ), на листи првих 100 производа у извозу за месец септембар, прво, шесто и десето место заузимају топловаљани производи различитих димензија са укупном вредношћу од 55 милиона долара, на другом месту су малине са 22 милиона долара, док треће место заузимају ваљани производи превучени калајем са 19 милиона долара.
Иза њих су делови за машине са 18 милиона долара, на петом месту су нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 17 милиона долара, седмо, осмо и девето место заузимају покривачи подова са вредношћу извоза од 15 милиона долара, колико отпада и на рафинисани шећер и извоз хулахоп чарапа.
Листа првих 100 производа у увозу за септембар показује да је нафта са 242 милиона долара наш главни увозни производ, на другом месту је гас са вредношћу од 55 милиона долара, док је трећи по значају увоз плинског уља (47 милиона долара).
Затим следе путнички аутомобили са 46 милиона долара, металуршки кокс са 35 милиона долара, као и лекови за малопродају (углавном из земаља ЕУ) са 30 милиона долара.
На увоз моторних возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) утрошено је 28 милиона долара, док је рафинисани бакар увезен за 20 милиона долара. Друмски тегљачи за полуприколице увезени су за 19 милиона долара, а нелегирани алуминијум за 17 милиона долара.
-
Београд/Љубљана, 17. мај 2024.Неопходно јачати економске везе у региону
-
Београд, 17. мај 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 16. мај 2024.Јачање економске сарадње са Турском и Бугарском
-
Београд, 15. мај 2024.Сарадња са ЕДФ-ом у области хидроенергије и нуклеарне енергије
-
Београд, 10. мај 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 10. мај 2024.Сутра прво извлачење у наградној игри „Узми рачун и победи”
-
Београд, 9. мај 2024.Нове кинеске инвестиције у српски енергетски сектор вредне 2,7...
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...