Министар спољних послова у Влади Републике Србије Марко Ђурић поручио је данас, на седници Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку, да Србија остаје посвећена дијалогу, миру, међународном праву и пуној примени свих постигнутих споразума.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министар спољних послова у Влади Републике Србије Марко Ђурић поручио је данас, на седници Савета безбедности Уједињених нација у Њујорку, да Србија остаје посвећена дијалогу, миру, међународном праву и пуној примени свих постигнутих споразума.
Ђурић је седници, на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК за период од септембра 2025. године до марта 2026. године, истакао да је наша земља спремна да конструктивно сарађује са свим партнерима на проналажењу свеобухватног, обострано прихватљивог и трајног решења које поштује права и безбедност свих заједница.
Он је указао на то да се угњетавање једне заједнице не дешава преко ноћи, већ се одвија у препознатљивим фазама, које јасно илуструју образац деловања које спроводи Аљбин Курти.
Прва фаза, како је рекао, јесте да идентитет постаје извор несигурности, при чему се идентитет Срба на Косову и Метохији користи као основ за ограничавање њихових права, њиховог кретања и таргетирање њихових домова, имовине и верских објеката.
Према његовим речима, само у 2025. години забележено је 137 етнички мотивисаних инцидената, а од почетка ове године нова хапшења и напади су се наставили.
Шеф српске дипломатије је рекао да су посебно забрињавајући покушаји уласка у социјалне, здравствене и образовне установе, јер директно угрожавају основне функције неопходне за опстанак заједнице.
Истовремено, како је упозорио, низ координисаних мера утицао је на свакодневни живот Срба, попут једностране забране српског динара и систематског притиска на српске институције у здравству, образовању и социјалним службама.
Такође, хапшења изазивају озбиљну забринутост у вези са правичним поступком и пропорционалношћу, док је одузимање земљишта на северу за моноетничке базе специјалне полиције често спроведено без транспарентности и ван договорених оквира, указао је Ђурић.
Он је рекао да за многе ово није питање политике, већ да ли могу нормално да живе, одгајају децу и остану у својим домовима, јер када се основни услови за достојанствен живот наруше, људи одлазе – не по свом избору, већ из нужности.
Посебно је забрињавајуће то што Извештај не помиње тихи, али упорни егзодус Срба, навео је министар, истичући да је у веома кратком временском периоду приближно 20 процената српског становништва напустило Косово и Метохију услед притисака.
Друга фаза је правна маргинализација, која се огледа у притисцима кроз политике и административне одлуке, објаснио је он и подсетио на то да су законодавне иницијативе, попут нацрта закона о странцима, изазвале дубоку забринутост међу Србима на Косову и Метохији.
Ђурић је указао на то да је прошло више од 13 година од потписивања Првог основног Бриселског споразума, а он и даље није спроведен, оценивши да ово није само питање времена, већ питање кредибилитета, поверења и поштовања обавеза које су формално преузете.
Он је истакао да трећа фаза обухвата нападе на културу, религију и баштину, упозоривши на то да скрнављење верских објеката и гробаља није само вандализам, већ директан напад на идентитет, достојанство и основна људска права.
Према његовим речима, недавни инциденти, укључујући провале у цркве и скрнављење гробова, надовезују се на дуги образац од преко 150 српских православних локалитета оштећених или уништених од 1999. године.
Четврта фаза подразумева све веће безбедносне притиске и застрашивање, рекао је министар и предочио да се јачање такозваних косовских безбедносних снага, праћено набавком модерног наоружања, не може посматрати као неутралан процес.
Такав развој догађаја, посебно када се спроводи без транспарентности и без пуног поштовања међународних обавеза, подрива напоре за одржавање стабилности и доводи у питање кредибилитет постојећих безбедносних механизама, нагласио је Ђурић.
У складу са тим, он је подвукао да КФОР мора да остане једино легитимно и кредибилно безбедносно присуство на терену, у потпуности у складу са својим мандатом.