П:
О:
Читај ми
ЕК похвалила административни капацитет Србије и примену ССП од 1. јануара
Београд/Брисел,
22. октобар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је данас у Бриселу да се у нацрту годишњег извештаја Европске комисије (ЕК) о напретку Србије на плану европских интеграција похваљује њен административни капацитет, али и критикује мали број закона које је усвојила Скупштина Србије.
Божидар Ђелић
Аутор:
Танјуг (архивски снимак)
Ђелић је о првом нацрту годишњег извештаја, који ће бити обелодањен 6. новембра, разговарао с директором Дирекције за западни Балкан у Европској комисији Пјером Мирелом, који ће тај документ представити у Београду.
Ове године је пре свега похваљен административни капацитет наше земље и улога Канцеларије за европске интеграције. Похваљена је и примена Споразума о стабилизацији и придруживању, почев од 1. јануара 2009. године, истакао је потпредседник Владе.
Према његовим речима, највећи проблем постоји у домену рада Скупштине Србије и малог броја закона који су усвојени из наше европске агенде.
Самим тим, упућујем позив парламенту да што пре заврши ову седницу, да се изгласају сви закони који су нам потребни за “бели шенген”, као и сви закони који су неопходни за нашу европску будућност и да се једна таква посвећеност настави и у наредном периоду, нагласио је потпредседник Владе.
Он је изразио наду да ће данас или сутра бити усвојено осам закона везаних за "мапу пута" о визној либерализацији, као и да након тога следи неопходно усвајање закона о спровођењу ССП-а и шире усклађивање са законским оквиром ЕУ.
Србија напредује, али од педесет закона које смо рекли да ћемо усвојити у парламенту ове године само два су изгласана у моменту када се припрема извештај за ову годину. То сигурно није перформанса којом можемо бити задовољни и она није питање мањка подршке ЕУ Србији, већ само нашег рада, нагласио је Ђелић.
Такође, он је навео да је акценат у извештају ЕК стављен и на неопходност јачања борбе против корупције и организованог криминала, и истакао да је званичнике ЕК подсетио на акције полиције предузете на том плану, које су показале да нико није изнад закона.
У извештају ЕК рачуна се само оно што је урађено, а не оно што смо рекли да ћемо урадити. То је огледало које може да нам се не свиди у одређеним сегментима, али оно је утемељено на чињеницама, а на нама је да променимо чињенице, истакао је потпредседник Владе.
Ђелић је данас у Бриселу разговарао и са европским комесаром за економију и финансије Јоакимом Алмуњом, који је том приликом дао подршку Србији за потписивање програма са Међународним монетарним фондом (ММФ) и истакао спремност да у том случају ЕУ додатно подржи нашу земљу кроз такозвану макрофинансијску помоћ. Према његовим речима, наша земља ће идуће недеље почети преговоре о споразуму са ММФ-ом, али неће тражити никакве кредите и финансијску помоћ ове међународне финансијске институције.
Србија ће истовремено имати и програм макрофинансијске подршке Европске уније, што је јемство за стабилност и бржи развој српске привреде, објаснио је он и напоменуо да се ради о помоћи коју је могуће доделити некој земљи за допуњавање буџета или ради неких других потреба.
Нашој земљи у овом тренутку новац није потребан, али добро је знати да ЕК стоји иза Србије и да нам даје подршку, нагласио је потпредседник Владе и додао да је са Алмуњом разговарао о случају Мађарске, која је имала велике буџетске дефиците претходних година. Програм са ММФ-ом и подршка ЕУ ће бити најбоља гаранција да никада не дођемо у такву ситуацију и да одржимо стабилност и у доба светске финансијске кризе, што је најбоља могућа препорука за све инвеститоре који би се одлучивали између, на пример, Мађарске и Србије, рекао је Ђелић. Према његовим речима, европски комесар за економију и финансије је преузео и обавезу да са представницима Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Европске банке за обнову и развој додатно учврсти програм финансирања националне инфраструктуре, пре свега Коридора 10, као и да отвори нове могућности финансирања сектора малих и средњих предузећа у Србији повољним кредитима ЕИБ. Потпредседник Владе се данас састао и са комесаром за науку и истраживање Јанезом Поточником, од којег је затражио да за Србију отвори програм истраживања „Еуратома“, кључне институције у домену нуклеарних наука. После јучерашњег покретања поступка приступању Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) а због будућности наше нуклеарне физике, данас смо отворили нови пут сарадње са „Еуратомом“, нагласио је он. Ђелић је такође навео да се данас састао и са комесаром за информатичко друштво и медије Вивијен Рединг, која је изнела предлог да Србија ради на даљој либерализацији и дигитализацији свог тржишта телекомуникација до 2012. године. Потпредседник Владе Србије је комесарима представио одлуку о примени Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) од почетка 2009. године, као и коначни текст Националног плана за интеграцију Србије у ЕУ.
Ове године је пре свега похваљен административни капацитет наше земље и улога Канцеларије за европске интеграције. Похваљена је и примена Споразума о стабилизацији и придруживању, почев од 1. јануара 2009. године, истакао је потпредседник Владе.
Према његовим речима, највећи проблем постоји у домену рада Скупштине Србије и малог броја закона који су усвојени из наше европске агенде.
Самим тим, упућујем позив парламенту да што пре заврши ову седницу, да се изгласају сви закони који су нам потребни за “бели шенген”, као и сви закони који су неопходни за нашу европску будућност и да се једна таква посвећеност настави и у наредном периоду, нагласио је потпредседник Владе.
Он је изразио наду да ће данас или сутра бити усвојено осам закона везаних за "мапу пута" о визној либерализацији, као и да након тога следи неопходно усвајање закона о спровођењу ССП-а и шире усклађивање са законским оквиром ЕУ.
Србија напредује, али од педесет закона које смо рекли да ћемо усвојити у парламенту ове године само два су изгласана у моменту када се припрема извештај за ову годину. То сигурно није перформанса којом можемо бити задовољни и она није питање мањка подршке ЕУ Србији, већ само нашег рада, нагласио је Ђелић.
Такође, он је навео да је акценат у извештају ЕК стављен и на неопходност јачања борбе против корупције и организованог криминала, и истакао да је званичнике ЕК подсетио на акције полиције предузете на том плану, које су показале да нико није изнад закона.
У извештају ЕК рачуна се само оно што је урађено, а не оно што смо рекли да ћемо урадити. То је огледало које може да нам се не свиди у одређеним сегментима, али оно је утемељено на чињеницама, а на нама је да променимо чињенице, истакао је потпредседник Владе.
Ђелић је данас у Бриселу разговарао и са европским комесаром за економију и финансије Јоакимом Алмуњом, који је том приликом дао подршку Србији за потписивање програма са Међународним монетарним фондом (ММФ) и истакао спремност да у том случају ЕУ додатно подржи нашу земљу кроз такозвану макрофинансијску помоћ. Према његовим речима, наша земља ће идуће недеље почети преговоре о споразуму са ММФ-ом, али неће тражити никакве кредите и финансијску помоћ ове међународне финансијске институције.
Србија ће истовремено имати и програм макрофинансијске подршке Европске уније, што је јемство за стабилност и бржи развој српске привреде, објаснио је он и напоменуо да се ради о помоћи коју је могуће доделити некој земљи за допуњавање буџета или ради неких других потреба.
Нашој земљи у овом тренутку новац није потребан, али добро је знати да ЕК стоји иза Србије и да нам даје подршку, нагласио је потпредседник Владе и додао да је са Алмуњом разговарао о случају Мађарске, која је имала велике буџетске дефиците претходних година. Програм са ММФ-ом и подршка ЕУ ће бити најбоља гаранција да никада не дођемо у такву ситуацију и да одржимо стабилност и у доба светске финансијске кризе, што је најбоља могућа препорука за све инвеститоре који би се одлучивали између, на пример, Мађарске и Србије, рекао је Ђелић. Према његовим речима, европски комесар за економију и финансије је преузео и обавезу да са представницима Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Европске банке за обнову и развој додатно учврсти програм финансирања националне инфраструктуре, пре свега Коридора 10, као и да отвори нове могућности финансирања сектора малих и средњих предузећа у Србији повољним кредитима ЕИБ. Потпредседник Владе се данас састао и са комесаром за науку и истраживање Јанезом Поточником, од којег је затражио да за Србију отвори програм истраживања „Еуратома“, кључне институције у домену нуклеарних наука. После јучерашњег покретања поступка приступању Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) а због будућности наше нуклеарне физике, данас смо отворили нови пут сарадње са „Еуратомом“, нагласио је он. Ђелић је такође навео да се данас састао и са комесаром за информатичко друштво и медије Вивијен Рединг, која је изнела предлог да Србија ради на даљој либерализацији и дигитализацији свог тржишта телекомуникација до 2012. године. Потпредседник Владе Србије је комесарима представио одлуку о примени Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) од почетка 2009. године, као и коначни текст Националног плана за интеграцију Србије у ЕУ.
-
Београд, 22. април 2024.Србија веома важан партнер Немачке на Западном Балкану
-
Београд, 22. април 2024.Уручена одликовања припадницима Министарства одбране и Војске...
-
Београд, 22. април 2024.Честитка Дачића јеврејском народу поводом Пасхе
-
Београд, 22. април 2024.Гојковић честитала Песах припадницима Јеврејске заједнице
-
Београд, 22. април 2024.Србија добила подршку ММФ-а за наставак реформи
-
Београд, 22. април 2024.Седница СБ УН прилика да укажемо на све проблеме Срба на Космету
-
Београд/Вашингтон, 21. април 2024.Челници ММФ-а похвалили спроведене реформе у Србији
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Изузетно велико интересовање страних инвеститора за улагање у...
-
Београд/Венеција, 19. април 2024.Отворен Павиљон Србије на Бијеналу у Венецији
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Србија очекује инвестициони рејтинг до краја године