Ђедовић Хандановић се састала са министром финансија Азербејџана Сахилом Бабајевим, министром економије Микаилом Џабаровим, министром енергетике Парвизом Шахбазовим и председником компаније „Socar“ Ровшаном Наџафом.
Она је навела да је планирано да се у наредних месец дана усагласе и формализују основне одредбе и комерцијални услови за изградњу гасне електране, као и рокови за пројектовање и изградњу.
Са завршетком гасне електране 2030. године, потрошња гаса би се додатно повећала. За рад електране годишње треба 600 милиона кубика гаса, чиме бисмо уједно максимално користили и капацитет гасног интерконектора Србија–Бугарска, указала је министарка.
Ђедовић Хандановић је пренела да је постигнут договор о одржавању редовних састанака наших техничких тимова у Београду и Бакуу, како би се што пре затворила сва отворена питања.
Према њеној оцени, нова гасна електрана ће бити значајно ефикаснија и са нижим производним трошковима у поређењу са постојећим гасним капацитетима, обезбеђујући стабилну производњу електричне енергије, са нижим емисијама.
Као приоритетан пројекат препозната је у стратешким документима, као и у програму „Србија 2030“, а њеном изградњом, поред додатне енергетске сигурности, припремамо се и за очекивани пораст потрошње енергије, у вези са већом употребом вештачке интелигенције и изградњом дата центара, објаснила је министарка.
Она је предочила да је укупна вредност инвестиције још у фази процене, уз пројектовани век експлоатације од најмање 25 година.
Ђедовић Хандановић је навела да је Ниш изабран као локација за нову електрану због директне ослоњености на интерконекцију Србија–Бугарска, чији је капацитет 1,8 милијарди кубних метара годишње, и повезаности са гасоводом Балкански ток.
Такође, како је додала, додатну сигурност даје могућност снабдевања природним гасом (LNG) интерконекторима из правца Северне Македоније и Грчке, које планирамо да завршимо до 2028. године.
Изградња гасне електране биће и подстицај развоју привреде на југу Србије, кроз укључивање домаћих фирми у реализацију пројекта, као нови извор електричне енергије за индустрију, али и као извор топлотне енергије за Ниш, навела је она.
Према њеним речима, изградња гасне електране први је заједнички подухват енергетских компанија – ЕПС-а, „Србијагаса“ и азербејџанског „Socar“-а, које ће бити носиоци активности у делу припреме техничке документације.
За Србију је, како је указала, посебно важно то што Азербејџан, преко компаније „Socar“, у овом пројекту не учествује само као снабдевач гаса, већ као стратешки партнер у развоју производног капацитета.
Она је подсетила на то да је Азербејџан стратешки партнер Србије у енергетици и прва земља са којом је Србија диверсификовала снабдевање природним гасом.
Испоруке гаса из Азербејџана су повећане два пута откад смо започели сарадњу пре три године, а прошле године су биле око два милиона кубика дневно и чине највећи део наше трговинске размене, прецизирала је Ђедовић Хандановић.
Србија и Азербејџан су две пријатељске земље које своје односе брижљиво граде и стално унапређују, указала је министарка и оценила да ће заједнички подухват изградње гасне електране код Ниша дугорочно ојачати и продубити нашу стратешку сарадњу, као и енергетску безбедност Србије.
У разговору са министрима Владе Азербејџана било је речи и о енергетској ситуацији у Европи и Азији у условима рата на Блиском истоку и последицама сукоба на руте снабдевања гасом и нафтом, цене и доступност енергената.