П:
О:
Читај ми
Србија данас почиње преговоре за улазак у ЦЕРН
Београд/Женева,
21. октобар 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић најавио је да ће Србија данас у Женеви почети преговоре за учлањење у Европску организацију за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).
Ђелић је приликом обиласка "великог хадронског сударача" у седишту те организације недалеко од Женеве навео да ће преговори бити започети са генералним директором ЦЕРН-а Робертом Ајмаром.
Он је указао на то да је за нашу земљу, која није чланица ЦЕРН-а, велика част то што је позвана на свечано отварање највећег научног експеримента у историји човечанства.
Потпредседник Владе је истакао да је позив Србији упућен захваљујући нашим физичарима, који више од две деценије раде на овом пројекту.
Према његовим речима, поред научника из Института у Винчи, свој допринос дали су и стручњаци са Физичког факултета, а у самом експерименту налазе се и делови које су радили инжењери из "Застава алата", који су направили хидрауличне држаче за велики детекторски систем на акцелератору.
Ђелић је подсетио на то да је некадашња Југославија својевремено била једна од 12 земаља оснивача ЦЕРН-а, али да се после повукла из те организације, и нагласио да је Србија која се враћа у свет и Србија која ће се вратити у ЦЕРН.
У седишту ЦЕРН-а данас је свечано представљен "велики хадронски акцелератор", који би требало светским научницима да помогне у одговору на питање о настанку свемира.
Гигантски акцелератор, 27 километара дуг тунел са вакуумском цеви смештеном на 100 метара испод земље, првобитно је пуштен у погон 10. септембра, али је експеримент 11 дана касније обустављен и одложен због квара.
ЦЕРН, организација која постоји већ 54 године, у пројекат гигантског акцелератора укључила је 7.000 научника, међу којима су и научници из Србије, а у њега је уложено девет милијарди долара.
У акцелератору, када експеримент буде изведен, што ће се догодити највероватније на пролеће наредне године, убрзани снопови протона биће послати у оба правца како би се изазвао судар.
Научници очекују да ће доћи до ослобађања енергије и великог броја честица какве су постојале након великог праска. Детектори ће пратити милијарде честица насталих након судара и бележити како се спајају, удаљују или нестају.
За овакав експеримент потребна су четири детектора, при чему су сарадњом "Лоле" и "Крио-опреме" направљена два велика челична точка пречника осам метара и тежине 100 тона, који су уграђени у један детекторски систем, а из Србије је потекао и систем за контролу температуре, који су направили истраживачи из Винче.
Он је указао на то да је за нашу земљу, која није чланица ЦЕРН-а, велика част то што је позвана на свечано отварање највећег научног експеримента у историји човечанства.
Потпредседник Владе је истакао да је позив Србији упућен захваљујући нашим физичарима, који више од две деценије раде на овом пројекту.
Према његовим речима, поред научника из Института у Винчи, свој допринос дали су и стручњаци са Физичког факултета, а у самом експерименту налазе се и делови које су радили инжењери из "Застава алата", који су направили хидрауличне држаче за велики детекторски систем на акцелератору.
Ђелић је подсетио на то да је некадашња Југославија својевремено била једна од 12 земаља оснивача ЦЕРН-а, али да се после повукла из те организације, и нагласио да је Србија која се враћа у свет и Србија која ће се вратити у ЦЕРН.
У седишту ЦЕРН-а данас је свечано представљен "велики хадронски акцелератор", који би требало светским научницима да помогне у одговору на питање о настанку свемира.
Гигантски акцелератор, 27 километара дуг тунел са вакуумском цеви смештеном на 100 метара испод земље, првобитно је пуштен у погон 10. септембра, али је експеримент 11 дана касније обустављен и одложен због квара.
ЦЕРН, организација која постоји већ 54 године, у пројекат гигантског акцелератора укључила је 7.000 научника, међу којима су и научници из Србије, а у њега је уложено девет милијарди долара.
У акцелератору, када експеримент буде изведен, што ће се догодити највероватније на пролеће наредне године, убрзани снопови протона биће послати у оба правца како би се изазвао судар.
Научници очекују да ће доћи до ослобађања енергије и великог броја честица какве су постојале након великог праска. Детектори ће пратити милијарде честица насталих након судара и бележити како се спајају, удаљују или нестају.
За овакав експеримент потребна су четири детектора, при чему су сарадњом "Лоле" и "Крио-опреме" направљена два велика челична точка пречника осам метара и тежине 100 тона, који су уграђени у један детекторски систем, а из Србије је потекао и систем за контролу температуре, који су направили истраживачи из Винче.
-
Београд, 24. април 2024.Одбачени наводи МСП Словеније о изјави председника Србије
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Наставак борбе за очување заједничких интереса Србије и РС
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Национални интерес Србије и Српске мир и стабилност у региону
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“
-
Београд, 23. април 2024.Јачање свеобухватног стратешког партнерства Србије и УАЕ
-
Београд, 23. април 2024.Србија и Финска опредељене за даље унапређење сарадње
-
Београд, 23. април 2024.Честитка Вучевића поводом Дана Војске Србије
-
Београд, 23. април 2024.Улагање у више од 300 развојних пројеката широм Србије
-
Београд, 22. април 2024.Србија веома важан партнер Немачке на Западном Балкану
-
Београд, 22. април 2024.Уручена одликовања припадницима Министарства одбране и Војске...