П:
О:
Читај ми
Раст спољнотрговинске размене за период јануар–август
Београд,
30. септембар 2008.
Републички завод за статистику саопштио је да укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–август ове године износи 23.679,3 милиона долара, што је за 39,7 одсто више него у истом периоду претходне године, односно 15.412,1 милиона евра, што је пораст од 21,7 одсто у односу на исти период прошле године.
У саопштењу се наводи да је извезено робе у вредности од 7.723,8 милиона долара, што чини повећање од 38,6 одсто у поређењу са истим периодом 2007. године, а увезено за 15.955,5 милиона долара, што је за 40,3 одсто више у односу на исти период претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 5.027,2 милиона, што чини повећање од 20,8 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Увоз робе је имао вредност од 10.384,9 милиона, што је за 22,2 одсто више него у истом периоду 2007. године.
Дефицит износи 8.231,7 милиона долара, што чини повећање од 41,9 одсто у односу на исти период претходне године.
Дефицит изражен у еврима износи 5.357,6 милиона, што чини повећање од 23,6 одсто када се упореди са истим периодом прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 48,4 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 49 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, чија цена на светском тржишту варира, али је и даље висока, што има утицаја на вредност нашег увоза, с обзиром на то да енергенти чине 20,5 одсто укупног увоза.
Повећање увоза такође је последица увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а које на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње јер су реалне зараде стављене под контролу, па је кључни генератор раста тражње висока јавна потрошња, која је изнад нивоа продуктивности рада.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум.
Повећање извоза је такође резултат извоза гвожђа и челика, као и обојених метала, што је резултат раста међународне потражње, али и извоза пољопривредних производа, у оквиру којих извоз житарица и производа од њих чини значајан део и износи 201 милион долара, док извоз воћа и поврћа износи 321 милион долара.
Повећање извоза је и резултат потписаног споразума са ЕУ, по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту и где због тога бележимо суфицит у извозу одеће, затим повољних односа размене у сектору хране, животињских и биљних уља и масти и производа класификованих по материјалу које највише извозимо.
Истовремено, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта еврозоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 66,4 одсто (5.132,1 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 25,5 одсто (1.970,9 милиона долара) и опрема 8,1 одсто (620,8 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,4 одсто (9.792,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 21,7 одсто (3.468,6 милиона долара) и опрема 16,9 одсто (2.694,5 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Црна Гора (936,5 милиона долара), Босна и Херцеговина (915,2 милиона долара) и Немачка (821,5 милиона долара).
У увозу су главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (2.459,9 милиона долара), Немачка (1.892,3 милиона долара) и Италија (1.533,3 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1.292,7 милиона долара, а који је резултат углавном извоза гвожђа и челика, као и пољопривредних производа (житарице и производи од њих, као и разне врсте пића).
Извоз Србије за посматрани период износи 2.558 милиона долара, а увоз је 1.265,3 милиона долара.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (1.154 милиона долара), обојени метали (523 милиона долара), одећа (347 милиона долара), производи од метала (321 милион долара) и поврће и воће (321 милион долара), а извоз ових пет одсека чини 34,5 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (2.040 милиона долара), друмска возила (1.393 милиона долара), гвожђе и челик (820 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (788 милиона долара) и природни гас (762 милиона долара), а њихов увоз чини 36,4 одсто укупног увоза.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за август, на листи првих 100 производа у извозу, прво, треће и седмо место заузимају топловаљани производи различитих димензија са укупном вредношћу од 81 милион долара, на другом месту су малине са 28 милиона долара, четврто место заузимају нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 27 милиона долара, а одмах иза њих је електрична енергија са 25 милиона долара.
На шестом месту су покривачи подова са вредношћу извоза од 21 милион долара, ваљани производи превучени калајем са 20 милиона долара су на осмом месту по вредности извоза, отпаци од гвожђа и челика бележе извоз од 15 милиона долара и налазе се на деветом месту, а на десетом месту су делови за машине са 13 милиона долара.
Листа првих 100 производа у увозу за август показује да је нафта са 172 милиона долара наш главни увозни производ.
Други по значају је увоз плинског уља (56 милиона долара), док је гас са вредношћу од 48 милиона долара на трећем месту.
Затим следе путнички аутомобили са 46 милиона долара, металуршки кокс је увезен за 36 милиона долара, а лекови за малопродају (углавном из земаља ЕУ) са 25 милиона долара.
Руде гвожђа смо увезли за 24 милиона долара, колико отпада и на увоз моторних возила за превоз људи (аутобуси и минибуси), рафинисани бакар је увезен за 19 милиона долара, а шипке топловаљане од гвожђа за 17 милиона долара.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 5.027,2 милиона, што чини повећање од 20,8 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Увоз робе је имао вредност од 10.384,9 милиона, што је за 22,2 одсто више него у истом периоду 2007. године.
Дефицит износи 8.231,7 милиона долара, што чини повећање од 41,9 одсто у односу на исти период претходне године.
Дефицит изражен у еврима износи 5.357,6 милиона, што чини повећање од 23,6 одсто када се упореди са истим периодом прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 48,4 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 49 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, чија цена на светском тржишту варира, али је и даље висока, што има утицаја на вредност нашег увоза, с обзиром на то да енергенти чине 20,5 одсто укупног увоза.
Повећање увоза такође је последица увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а које на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње јер су реалне зараде стављене под контролу, па је кључни генератор раста тражње висока јавна потрошња, која је изнад нивоа продуктивности рада.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум.
Повећање извоза је такође резултат извоза гвожђа и челика, као и обојених метала, што је резултат раста међународне потражње, али и извоза пољопривредних производа, у оквиру којих извоз житарица и производа од њих чини значајан део и износи 201 милион долара, док извоз воћа и поврћа износи 321 милион долара.
Повећање извоза је и резултат потписаног споразума са ЕУ, по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту и где због тога бележимо суфицит у извозу одеће, затим повољних односа размене у сектору хране, животињских и биљних уља и масти и производа класификованих по материјалу које највише извозимо.
Истовремено, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта еврозоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 66,4 одсто (5.132,1 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 25,5 одсто (1.970,9 милиона долара) и опрема 8,1 одсто (620,8 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,4 одсто (9.792,3 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 21,7 одсто (3.468,6 милиона долара) и опрема 16,9 одсто (2.694,5 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Црна Гора (936,5 милиона долара), Босна и Херцеговина (915,2 милиона долара) и Немачка (821,5 милиона долара).
У увозу су главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (2.459,9 милиона долара), Немачка (1.892,3 милиона долара) и Италија (1.533,3 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 1.292,7 милиона долара, а који је резултат углавном извоза гвожђа и челика, као и пољопривредних производа (житарице и производи од њих, као и разне врсте пића).
Извоз Србије за посматрани период износи 2.558 милиона долара, а увоз је 1.265,3 милиона долара.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (1.154 милиона долара), обојени метали (523 милиона долара), одећа (347 милиона долара), производи од метала (321 милион долара) и поврће и воће (321 милион долара), а извоз ових пет одсека чини 34,5 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (2.040 милиона долара), друмска возила (1.393 милиона долара), гвожђе и челик (820 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (788 милиона долара) и природни гас (762 милиона долара), а њихов увоз чини 36,4 одсто укупног увоза.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за август, на листи првих 100 производа у извозу, прво, треће и седмо место заузимају топловаљани производи различитих димензија са укупном вредношћу од 81 милион долара, на другом месту су малине са 28 милиона долара, четврто место заузимају нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 27 милиона долара, а одмах иза њих је електрична енергија са 25 милиона долара.
На шестом месту су покривачи подова са вредношћу извоза од 21 милион долара, ваљани производи превучени калајем са 20 милиона долара су на осмом месту по вредности извоза, отпаци од гвожђа и челика бележе извоз од 15 милиона долара и налазе се на деветом месту, а на десетом месту су делови за машине са 13 милиона долара.
Листа првих 100 производа у увозу за август показује да је нафта са 172 милиона долара наш главни увозни производ.
Други по значају је увоз плинског уља (56 милиона долара), док је гас са вредношћу од 48 милиона долара на трећем месту.
Затим следе путнички аутомобили са 46 милиона долара, металуршки кокс је увезен за 36 милиона долара, а лекови за малопродају (углавном из земаља ЕУ) са 25 милиона долара.
Руде гвожђа смо увезли за 24 милиона долара, колико отпада и на увоз моторних возила за превоз људи (аутобуси и минибуси), рафинисани бакар је увезен за 19 милиона долара, а шипке топловаљане од гвожђа за 17 милиона долара.
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана