Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић поручила је да су диверзификација снабдевања енергентима и развој ланаца снабдевања критичним минералним сировинама од пресудног значаја за економски раст и енергетску сигурност.
П:
О:
Читај ми
Диверзификација снабдевања од пресудног значаја за енергетску сигурност
Београд/Дубаи,
6. фебруар 2026.
Ђедовић Хандановић је, говорећи о последицама геополитичких дешавања на панелу посвећеном енергетици, који је одржан у оквиру Светског самита влада у Дубаију, нагласила да је рат у Украјини показао колико су енергетски системи рањиви.
Министарка је указала на то да се од почетка тог рата видело да се промене на нивоу читавог континента не могу спровести преко ноћи, и навела да су раст цена електричне енергије три до пет пута, као и раст цена гаса, довели до наглог пада економског раста у Европи.
Она је напоменула да је Србија успела да, упркос изазовима, сачува сигурност снабдевања и да снажније крене у диверзификацију извора и рута снабдевања енергентима, како би била отпорнија у будућности.
Србија је на путу енергетске транзиције, са великим инвестицијама у ветар и солар, рекла је она и посебно истакла резултате у усклађивању са европским регулативама, које је препознала и Енергетска заједница.
Министарка је нагласила да на европском путу Србије постоји јасна потреба за декарбонизацијом, усаглашавањем са регулативама Европске уније и бољим коришћењем наших потенцијала.
Енергетска тразиција није могућа без критичних минералних сировина које су потребне за нове технологије, соларне панеле и ветропаркове, истакла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је указала на то да се у западној Србији, у Јадру, налазе највеће оверене европске резерве литијума и најбоље истражено лежиште, са процењених 158 милиона тона и потенцијалном годишњом производњом од 56 до 57 хиљада тона литијум-карбоната.
Она је додала да циљ није само експлоатација сировина, већ развој целокупног ланца вредности, напоменувши да поседовање ресурса само по себи није довољно, већ да је кључно како се њима управља.
Има много земаља које имају природна богатства, али без доброг управљања и политичке одлучности нема ни просперитета, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић је, говорећи о међународној сарадњи, истакла да је Европска унија најважнији економски партнер Србије, са којом има и меморандум у области критичних минералних сировина, указавши и на важност улагања у нове технологије.
Паралелно са енергетиком, како је нагласила, Србија гради основу за будући раст кроз развој вештачке интелигенције, али је и у првој фази нуклеарног програма, како би се обезбедило више енергије и база за економски раст.
Она је подвукла да је усвојена Стратегија развоја вештачке интелигенције у Србији за период до 2030. године и да имамо и најсавременији Дата центар у региону.
Стиже нам нови суперкомпјутер, развијамо ИТ технологије и то све изискује више електричне енергије, због чега радимо на припреми и изградњи нових производних капацитета, закључила је Ђедовић Хандановић.
-
Аутор: Александра Лазаров Ђурић
-
Лучани, 5. фебруар 2026.Законом „Свој на своме“ држава показала да је уз своје грађане
-
Београд/Абу Даби, 5. фебруар 2026.Сарадња са компанијом АДНОК од великог значаја за нафтни сектор...
-
Београд/Дубаи, 5. фебруар 2026.Улагања у енергетску ефикасност приоритет енергетске политике...
-
Београд, 4. фебруар 2026.Србија међу најбољима у области спречавања прања новца и...
-
Београд/Дубаи, 4. фебруар 2026.Сарадња са УАЕ у развоју програма нуклеарне енергије у Србији
-
Београд/Дубаи, 3. фебруар 2026.Повезивање са суседним земљама у нафтном и гасном сектору
-
Београд, 2. фебруар 2026.Квалитетна сарадња Србије и Француске у сектору енергетике
-
Београд, 1. фебруар 2026.Подстицаји производњи која омогућава дугорочну одрживост
-
Београд, 30. јануар 2026.Подршка секторима пољопривреде са већом додатом вредношћу
-
Смедерево, 30. јануар 2026.Новоизграђени резервоари у Смедереву јачају енергетску...