Удружење за кромпир Србије представља једно од најзначајнијих струковних удружења, које окупља и произвођаче и прерађиваче семенског, конзумног и индустријског кромпира, као и стручњаке, што га чини једним од кључних партнера државе у развоју ове производње и бољем позиционирању домаћег кромпира на тржишту.
Гламочић је истакао да је кромпир једна од најважнијих култура у исхрани становништва Србије, а да се производња у великој мери заснива на породичним пољопривредним газдинствима.
Министар је изнео податак да је Србија 13. извозник чипса у свету, што представља значајан резултат за земљу наше величине и показује да постоји велики потенцијал за даљи развој производње и прераде кромпира.
Према његовим речима, Моравички округ један је од најзначајнијих региона за производњу кромпира у Србији.
За истим столом данас су седели произвођачи кромпира, прерађивачи и представници Министарства. То је најбољи пример како кроз партнерски дијалог државе и пољопривреде можемо успешно да тражимо решења и одговоре на питања како да унапредимо домаћу производњу, сачувамо наш сортимент и превазиђемо све изазове на тржишту, поручио је министар.
Он је указао и на проблем увоза јефтинијег кромпира из појединих европских земаља, који се појављује на тржишту по дампинг ценама и додатно отежава положај домаћих произвођача.
На састанку су, према речима Гламочића, договорени конкретни кораци у правцу дугорочне сарадње, а све са циљем јачања производње и прераде кромпира у Србији.
Током разговора је истакнута и потреба за већом подршком научно-истраживачких институција у праћењу савремених изазова у производњи ове културе, посебно када је реч о појави болести и штеточина, а размотрене су и могућности да Центар за кромпир, чије је седиште у Гучи, поново добије значајнију улогу.
Представници Министарства и поменутог удружења сагласили су се да је за дугорочну стабилност производње кромпира у Србији неопходна ближа сарадња произвођача, прерађивача, струке и државе.
Гламочић је поручио да ће држава наставити да подстиче развој пољопривреде у Моравичком округу, како би људи остали на селу и сваки вредан домаћин имао сигурну подршку.
Министар је, у оквиру посете општини Лучани, обишао и пољопривредно газдинство породице Костић у селу Рти, где је са домаћином Миланом Костићем разговарао о стању у пољопривредној производњи у овом крају.
Породица Костић бави се разноврсном пољопривредном производњом – узгајају пшеницу, кукуруз и кромпир на 15 хектара, имају производњу малина, а са десет крава баве се и сточарством и производњом млека.
Костић је истакао да је производња стабилна, али да евентуалне потешкоће постоје у пласману кромпира и млека, пре свега због тога што се производи најчешће пласирају преко посредника.
Због тога, како је навео, у наредном периоду планирају изградњу магацинских простора за складиштење кромпира, што би им омогућило да чувају производе, самостално организују продају и остваре повољнији пласман на тржишту.
У плану је, такође, развој прерађивачких капацитета како би део сировина сами прерађивали, најпре млеко у сир и кајмак.
Гламочић је рекао да газдинство породице Костић представља прави пример диверзификоване производње, с обзиром на то да се баве и ратарством и сточарством и воћарством.
Министар је изразио задовољство због тога што породица Костић већ годинама користи подстицаје државе, што је допринело унапређењу производње и развоју газдинства.
Он је истакао да општина Лучани са више од 4.200 газдинстава, која обрађују приближно 15.000 хектара земље, има снажан пољопривредни потенцијал, додавши да је то министарство само у 2025. години исплатило око 600 милиона динара пољопривредним произвођачима из овог краја.
Гламочић је подсетио на мере подршке у сточарству, укључујући 55.000 динара по крави, 19 динара по литру млека и додатних 100.000 динара за сваку приплодну јуницу.
Он је указао и на то да је по недавно расписаном јавном позиву за 18.000 динара по хектару већ исплаћено више од 10 милијарди динара пољопривредницима широм Србије, укључујући и произвођаче из Лучана.
Према његовим речима, исплате су почеле одмах по пријему и обради захтева, без чекања на завршетак јавног позива, што није био случај током ранијих година.
Министар је нагласио и да су пољопривредницима на располагању најповољнији кредити са субвенционисаним каматним стопама од 0 до 3 одсто, при чему је камата за куповину минералних ђубрива 0 одсто, док за младе пољопривреднике и жене до 40 година камата износи један одсто.
Гламочић је истакао да је Јавни позив за кредитну подршку расписан јуче, а да пољопривредници већ могу да подносе захтеве преко чак девет банака које су део овог програма.
Све ово је изузетно значајна подршка нашим произвођачима, и то непосредно пред пролећну сетву. Држава ће наставити да кроз различите мере подршке помаже пољопривредницима, поспешује укупну производњу и подстиче развој села, закључио је министар Гламочић.