Гламочић је истакао да је свињарство један од најважнијих сегмената сточарске производње у Србији и да има изузетан економски, социјални и демографски значај, с обзиром на то да се готово 76 одсто укупног броја свиња и даље налази на породичним пољопривредним газдинствима.
Иако је сектор у претходној деценији пролазио кроз тежак период, последње две године доносе јасне сигнале опоравка. Током 2024. године забележен је раст укупног броја свиња за око 10 одсто, а само у 2025. години број крмача је повећан за 11.000, односно за око 19 одсто, што све представља основу за стабилнију производњу у наредном периоду, нагласио је он.
У 2024. години забележен је и раст потрошње свињског меса у односу на 2023. годину за више од пет одсто, прецизирао је министар и напоменуо да производња није успела да у потпуности испрати тржиште, због чега се део потреба надокнађује увозом.
Међутим, како је рекао, у 2025. години увоз меса опао је за око 15 одсто и увезено је око 2,5 пута мање прасади за тов у односу на 2024. годину, док је истовремено извоз повећан за 24 одсто, што је јасан показатељ да домаћа производња јача.
Гламочић је додао и да Србија обезбеђује између 70 и 80 одсто сопствених потреба, што говори у прилог томе да смо самодовољни више него што се у јавности говори.
Једна од тема састанка биле су и откупне цене, при чему је наглашено да су оне под снажним утицајем међународних тржишних кретања, пре свега пада цена свих категорија свиња у Европској унији током последњег квартала 2025. године, што се директно одражава и на домаће тржиште.
Такође, трговински споразум ЕУ са блоком Меркосур имаће значајне последице по целокупан европски, а посредно и српски сектор свињарства, рекао је министар.
Тим поводом, најављено је да ће у наредном периоду бити одржан посебан састанак посвећен теми откупних цена свиња, уз учешће потпредседнице Владе и министарке привреде Адријане Месаровић и министарке унутрашње и спољне трговине Јагоде Лазаревић.
Министар је посебно указао на проблем нетранспарентног формирања откупних цена, који највише погађа примарне произвођаче.
У том смислу, он је најавио измене Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа у што скорије време, како би се увео систем плаћања по квалитету.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде учествовало је и у изради Нацрта закона о спречавању непоштених трговачких пракси, подсетио је Гламочић и позвао учеснике састанка да дају своје коментаре и предлоге како би се законска решења додатно унапредила.
Као следећи конкретан корак Министарства, Гламочић је најавио и доношење уредбе о обележавању меса и производа од меса, којом ће месо и производи који су 100 одсто из Србије бити јасно декларасани и одвојени од меса и производа из увоза, чиме Министарство настоји да даље стимулише домаћу производњу.
Он је нагласио да ће у изради коначног текста нацрта уредбе учествовати и сами одгајивачи и произвођачи свиња.
У разговору је истакнуто да ће у наредном периоду доћи и до измена система обележавања и регистрације свиња, а на предлог присутних представника удружења одгајивача свиња размотрена је и промена стратегије субвенционисања произвођача, како би подстицаји били развојног карактера и разликовали се у зависности од врсте производње.
На састанку је отворено питање и уговорне производње, при чему је министар рекао да би у наредном периоду требало размотрити могућности за закључивање уговора између произвођача и кланичара, који би обезбедили већу сигурност пласмана и стабилније услове пословања за обе стране.
Свињарство није само економско питање, оно чува српска села, породична газдинства и домаћу производњу. Не постоји брзо и трајно решење, али постоји јасан смер, поручио је Гламочић.
Министарство ће, како је најавио, наставити да инвестира у свињарску производњу и да ради на унапређењу транспарентности тржишта и јачању биобезбедности у циљу заштите производње од заразних болести.
Улога државе је да буде партнер пољопривредницима и да створи услове у којима овај сектор може да има стабилну и одрживу будућност, закључио је министар.