П:
О:
Читај ми
Рок за договор о двојном држављанству са Црном Гором 19. октобар
Београд,
19. септембар 2008.
Први потпредседник-заменик председника Владе Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је данас да још нема наговештаја о томе када ће започети преговори са Црном Гором о споразуму за стицање двојног држављанства, али да је крајњи рок 19. октобар.
Дачић је у изјави за агенцију Танјуг рекао да Србија очекује коректне разговоре и напоменуо да, иако не дође до договора, Закон о држављанству Републике Србије даје право грађанима других држава да имају наше држављанство уколико, наравно, то желе.
Он је указао на то да стицање држављанства не подразумева одрицања од матичног држављанства, при чему је став Црне Горе око овог питања унутрашња ствар те државе и односа према њеним грађанима.
Дачић је подсетио на то да се са министром унутрашњих послова Црне Горе Јусуфом Каламперовићем срео само једном на међународној конференцији у Бечу, али да том приликом нису разговарали о двојном држављанству, као и да у претходном саставу Владе представници МУП-а Србије нису имали по том питању сусрете на међудржавном нивоу.
Према његовим речима, у радној групи за преговоре о двојном држављанству су, поред представника МУП-а, и представници Министарства спољних послова и Генералног секретаријата председника Србије.
Ми полазимо од тога да смо уговоре о двојном држављанству до сада потписали са Босном и Херцеговином и Хрватском. Наша намера није да се мешамо у унутрашње ствари Црне Горе, нити да испољавамо било какву жељу за полемиком са овом државом, нагласио је први потпредседник Владе.
Он је објаснио да Закон о држављанству који је на снази у Србији дозвољава нашим држављанима да имају и друго држављанство, дакле, да без губитка српског евентуално имају и држављанство Црне Горе.
Дачић је рекао да то значи да Србија жели да споразумом о двојном држављанству са Црном Гором исто такво право омогући и црногорским држављанима који би желели да као друго имају држављанство Републике Србије без губитка црногорског.
Говорећи о црногорском закону, он је навео да он предвиђа да црногорски држављани који су добили друго држављанство после проглашења независности Црне Горе, 3. јуна 2006. године, не могу да задрже црногорско држављанство, осим у случајевима када са том државом постоји уговор.
Ми желимо да споразум са Црном Гором дефинише и начин регулисања бирачког права, које је пре свега везано за пребивалиште, затим за питање војне обавезе и пореских, финансијских и других обавеза, прецизирао је први потпредседник Владе.
Према његовим речима, процењује се да у Србији постоји велики број људи који су заинтересовани за то да имају држављанство и Србије и Црне Горе, при чему то не би требало да створи никакве проблеме у функционисању државе и органа управе.
Такође, то је у складу са препорукама Парламентарне скупштине Савета Европе, која стимулише двојно држављанство и чак говори о вишеструком држављанству као једном од основних људских права, закључио је Дачић.
Он је указао на то да стицање држављанства не подразумева одрицања од матичног држављанства, при чему је став Црне Горе око овог питања унутрашња ствар те државе и односа према њеним грађанима.
Дачић је подсетио на то да се са министром унутрашњих послова Црне Горе Јусуфом Каламперовићем срео само једном на међународној конференцији у Бечу, али да том приликом нису разговарали о двојном држављанству, као и да у претходном саставу Владе представници МУП-а Србије нису имали по том питању сусрете на међудржавном нивоу.
Према његовим речима, у радној групи за преговоре о двојном држављанству су, поред представника МУП-а, и представници Министарства спољних послова и Генералног секретаријата председника Србије.
Ми полазимо од тога да смо уговоре о двојном држављанству до сада потписали са Босном и Херцеговином и Хрватском. Наша намера није да се мешамо у унутрашње ствари Црне Горе, нити да испољавамо било какву жељу за полемиком са овом државом, нагласио је први потпредседник Владе.
Он је објаснио да Закон о држављанству који је на снази у Србији дозвољава нашим држављанима да имају и друго држављанство, дакле, да без губитка српског евентуално имају и држављанство Црне Горе.
Дачић је рекао да то значи да Србија жели да споразумом о двојном држављанству са Црном Гором исто такво право омогући и црногорским држављанима који би желели да као друго имају држављанство Републике Србије без губитка црногорског.
Говорећи о црногорском закону, он је навео да он предвиђа да црногорски држављани који су добили друго држављанство после проглашења независности Црне Горе, 3. јуна 2006. године, не могу да задрже црногорско држављанство, осим у случајевима када са том државом постоји уговор.
Ми желимо да споразум са Црном Гором дефинише и начин регулисања бирачког права, које је пре свега везано за пребивалиште, затим за питање војне обавезе и пореских, финансијских и других обавеза, прецизирао је први потпредседник Владе.
Према његовим речима, процењује се да у Србији постоји велики број људи који су заинтересовани за то да имају држављанство и Србије и Црне Горе, при чему то не би требало да створи никакве проблеме у функционисању државе и органа управе.
Такође, то је у складу са препорукама Парламентарне скупштине Савета Европе, која стимулише двојно држављанство и чак говори о вишеструком држављанству као једном од основних људских права, закључио је Дачић.
-
Београд, 9. мај 2024.Образована Радна група у МУП-у за подршку унапређењу изборног...
-
Београд, 9. мај 2024.Посета кинеске делегације отворила нове перспективе раста...
-
Београд, 9. мај 2024.Дан победе над фашизмом симбол херојства и јединства народа
-
Београд, 8. мај 2024.У несрећи на вашару у Куршумлији повређено 13 лица
-
Београд, 7. мај 2024.Пријатељство Србије и Кине је челично јер је исковано у ватри
-
Београд, 7. мај 2024.Мали и Момировић дочекали чланове делегације НР Кине
-
Ужице, 6. мај 2024.Локализација и гашење пожара на депонији „Дубоко“ у Ужицу
-
Београд, 4. мај 2024.Честитка првог потпредседника Владе поводом Васкрса
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије