Произвођачи су током отвореног и садржајног разговора указали на проблеме са којима се суочавају, пре свега на нестабилност откупне цене млека, односе у ланцу од производње до трговине, као и на потребу за системским уређењем тржишта млека у Србији.
Гламочић је на овом радном састанку истакао да Србија не може бити изолована од глобалних поремећаја на тржишту, посебно када је реч о кретањима у Европској унији, где је у претходном периоду забележен значајан пад цена млека и појава вишкова.
Проблеми у млекарству више нису само локални. Када се европско тржиште поремети, то се директно прелива и на Србију. Цена млека у појединим сегментима у Европи драстично је пала, што отвара простор за вишкове и притисак на наша тржишта, указао је министар.
Ипак, како је додао, Србија је повећала производњу, смањила увоз и у овој години више извози него што увози, али је структура тог извоза таква да количински вишак не значи увек и финансијску добит, јер се увозе производи више додате вредности.
Гламочић је изнео податке и о озбиљном паду потрошње млека, који је, како је навео, достигао приближно 20 одсто.
Он је истакао да држава нема механизме да административно одређује цене, али има обавезу да окупи све актере – млекаре, трговце и произвођаче за истим столом.
Министар је најавио састанке на нивоу Владе Србије, уз учешће представника више ресора, како би се разговарало о маржама, пласману и начинима за то да се ублажи удар који прети целом сектору.
Гламочић је посебно истакао значај редовне и благовремене исплате подстицаја, нагласивши да ће први пут у дугом периоду бити исплаћен комплетан буџет за субвенције, као и да ће произвођачи имати јасан и предвидив календар исплата и јавних позива.
Представник удружења из Мачванског округа Горан Васић указао је на то да се проблеми у млекарству понављају годинама и да тржиште никада није у потпуности уређено.
Он је навео да произвођачи немају увид у стварне марже млекара и трговинских ланаца, а да притисак на откупну цену увек први падне на фармера.
Посебан акценат на састанку стављен је и на институционална питања. Представници удружења су у присуству министра затражили хитно решавање питања руководства Управе за ветерину, нагласивши да је реч о једној од кључних институција за сточарство, здравље животиња и безбедност хране.
Оцењено је да је неопходно да на чело Управе за ветерину буде постављена стручна и компетентна особа, са јасним ауторитетом и разумевањем проблема на терену.
Представник Удружења узгајивача говеда централне Србије Милија Паламаревић рекао је да субвенције саме по себи нису довољне уколико цена млека настави да пада. Сличну поруку упутио је и представник произвођача из Војводине Никола Тодоровић, који је истакао да су досадашње мере дале резултате, али да се због пада цена осећа застој у даљем развоју.
Нико не може да реши проблем преко ноћи, али ако Министарство, удружења и произвођачи буду радили заједно, можемо да пронађемо решење које ће сачувати млекарство, поручио је Тодоровић.
Поједини учесници покушали су да скуп искористе за личне и политичке обрачуне, а њихови иступи, обележени оштром реториком и директним нападима, одударали су у великој мери од теме и изазвали нелагоду код дела фармера који су дошли да разговарају о решењима, а не о политичким темама, наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Упркос томе, министар Гламочић наставио је да одговара на питања, враћајући разговор на суштину – како спречити просипање млека, очувати производњу и повећати конкурентност домаћих газдинстава у условима нестабилног тржишта.
Он је јасно поручио да ће они који желе да остану у производњи морати да улажу у продуктивност и квалитет, али и да је држава у обавези да обезбеди фер услове и функционалан систем.
Гламочић је на крају састанка истакао да ће Министарство наставити дијалог са удружењима произвођача, представницима млекара, као и сарадњу са другим надлежним институцијама, са циљем да се тржиште млека додатно уреди, заштити домаћа производња и обезбеди дугорочна стабилност сектора од значаја за српску пољопривреду и рурални развој.