П:
О:
Читај ми
У другом кварталу ове године просечна месечна расположива средства по домаћинству износила 41.044 динара
Београд,
15. септембар 2008.
Републички завод за статистику саопштио је данас да су у другом кварталу у овој години у Србији просечна месечна расположива средства по домаћинству износила 41.044 динара.
У саопштењу се наводи да од укупно расположивих средстава, 94 одсто чине приходи у новцу, а 6 одсто приходи у натури.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа 54,3 одсто и пензије 29,5 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износили су 37.656 динара, од чега највећи удео чине издаци за храну и безалкохолна пића од 43,5 одсто.
У структури расположивих средстава у новцу највећи удео чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 51 одсто, у централној Србији (без Београда) 45,5 одсто, у Војводини 51,5 одсто и у Београду 59,3 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 27,7 одсто, у централној Србији (без Београда) 27,3 одсто, у Војводини 27,3 одсто и у Београду 28,8 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 1,7 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 4,6 одсто.
Приходи у натури у Србији износе 5,9 одсто, у централној Србији (без Београда) 9,4 одсто, у Војводини 4,9 одсто и у Београду 1,1 одсто.
Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Србији износе 37.656 динара, у централној Србији (без Београда) 36.054 динара, у Војводини 35.350 динара и у Београду 43.963 динара.
У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 45,6 одсто, у Војводини 41 одсто и у Београду 41,9 одсто.
За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини 15,8 одсто, централној Србији (без Београда) 13,5 одсто и у Београду 13,9 одсто.
На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.309 динара, а у Београду 2.080 динара.
На комуникације се у централној Србији (без Београда) издваја 1.227 динара, у Војводини 1.163 динара и у Београду 1.500 динара.
За остале издатке у Србији на транспорт одлази 9,5 одсто, одећу и обућу 5 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,6 одсто, а на рекреацију и културу 4,5 одсто.
Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Поменутом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.
Такође, анкетом се прикупљају подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се домаћинством сматра заједница лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, или самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за 15, односно 16 дана) за производе и услуге личне потрошње, као и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра 12 месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов такође три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у другом кварталу (1.200 за Србију) анкетирано је 1.161 домаћинство, односно њих 97 одсто.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Истовремено, евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит, док се вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња)евидентира по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у другом кварталу у 2008. години и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију (без Косова и Метохије), централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства, додаје се у саопштењу.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа 54,3 одсто и пензије 29,5 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износили су 37.656 динара, од чега највећи удео чине издаци за храну и безалкохолна пића од 43,5 одсто.
У структури расположивих средстава у новцу највећи удео чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 51 одсто, у централној Србији (без Београда) 45,5 одсто, у Војводини 51,5 одсто и у Београду 59,3 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 27,7 одсто, у централној Србији (без Београда) 27,3 одсто, у Војводини 27,3 одсто и у Београду 28,8 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 1,7 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 4,6 одсто.
Приходи у натури у Србији износе 5,9 одсто, у централној Србији (без Београда) 9,4 одсто, у Војводини 4,9 одсто и у Београду 1,1 одсто.
Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Србији износе 37.656 динара, у централној Србији (без Београда) 36.054 динара, у Војводини 35.350 динара и у Београду 43.963 динара.
У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 45,6 одсто, у Војводини 41 одсто и у Београду 41,9 одсто.
За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини 15,8 одсто, централној Србији (без Београда) 13,5 одсто и у Београду 13,9 одсто.
На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.309 динара, а у Београду 2.080 динара.
На комуникације се у централној Србији (без Београда) издваја 1.227 динара, у Војводини 1.163 динара и у Београду 1.500 динара.
За остале издатке у Србији на транспорт одлази 9,5 одсто, одећу и обућу 5 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,6 одсто, а на рекреацију и културу 4,5 одсто.
Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Поменутом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.
Такође, анкетом се прикупљају подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се домаћинством сматра заједница лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, или самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за 15, односно 16 дана) за производе и услуге личне потрошње, као и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра 12 месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов такође три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у другом кварталу (1.200 за Србију) анкетирано је 1.161 домаћинство, односно њих 97 одсто.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Истовремено, евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит, док се вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња)евидентира по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у другом кварталу у 2008. години и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију (без Косова и Метохије), централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара