Потписивањем тог документа и званично почиње друга фаза пројекта који обухвата модернизацију, обнову и проширења четири клиничка центра, укупне процењене вредности 662 милиона евра.
Од тога, зајам ЕИБ-а износи укупно 315 милиона евра кроз потписивање два финансијска уговора - првог у износу до 157 милиона евра, који је данас потписан, и другог у износу до 158 милиона евра, чије се потписивање планира у 2026. години, док улагање Републике Србије износи 347 милиона евра.
Мали је, на састанку након потписивања уговора, рекао да су јачање, модернизација, опремање и реконструкција здравствених установа од стратешког значаја за Владу Србије и, уз помоћ партнера као што је Европска инвестициона банка, наставља се већ започети инвестициони талас у здравству.
Први потпредседник Владе је истакао да уговор омогућава да Србија настави да улаже у клиничке центре, али је додао и да ће значајан део улагања бити из буџета.
Србија се гради, и поносан сам на све резултате које смо постигли у последњој деценији. Започели смо неке велике пројекте, а иза нас је деценија најбрже изградње и модернизације Србије која нас је довела до нивоа од 7,2 одсто БДП-а капиталних инвестиција, колики је био проценат ове године, нагласио је Мали.
Према његовим речима, те инвестиције су наш нови извор раста, али имамо још много посла, јер смо решени да завршимо све започете пројекте.
Србија ће наставити да се развија и расте, рекао је први потпредседник Владе, указавши на то да наша земља има одличне лекаре и медицинско особље којима жели да пружи најсавременије услове за рад, за максималан учинак.
Мали је објаснио да пројекат укључује обнову и завршетак постојећег објекта, изградњу новог објекта и реконструкцију постојеће медицинске инфраструктуре у Универзитетском Клиничком центру Србије у Београду, изградњу нових објеката и реконструкцију постојеће медицинске инфраструктуре у Универзитетском Клиничком центру Крагујевац.
Такође, како је додао, пројекат укључује и изградњу нових објеката у Универзитетском Клиничком центру Војводине у Новом Саду, као и изградњу поликлинике, реконструкцију постојеће медицинске инфраструктуре и израду пројектне документације за регионалну дечју болницу у Универзитетском Клиничком центру Ниш.
Према његовим речима, завршетак свих нових и реконструисаних објеката планиран је за крај 2032. године.
У претходној фази са Европском инвестиционом банком је било уговорено укупно 200 милиона евра по основу три закључена финансијска уговора, а средства сва три кредита су у потпуности повучена.
Министар здравља Златибор Лончар исказао је захвалност на указаном поверењу и будућој сарадњи.
Лончар је подсетио на то да ће у другој фази пројекта, коју је одобрила Европска комисија, а ЕИБ дао подршку кроз два нова кредита, од којих је један потписан данас, бити завршена пре свега изградња и реконструкција УКЦК у Крагујевцу и да ће се наставити даља улагања у УКЦС, УКЦВ И УКЦН.
Министар здравља је истакао да је ово јако важно за наше грађане јер то значи наставак модернизације здравственог система Србије, подизање нивоа терцијарне заштите пацијената, побољшање превентиве и дијагностике као једног од највећих приоритета модерног здравства.
Он је навео да ће ово свакако побољшати и ефикасност лечења и допринети бољем комодитету пацијената.
Знамо да то можемо јер имамо довољно образованог стручног особља, а то је и перспектива за будуће студенте медицине, као и за школовање осталог стручног медицинског кадра, рекао је он.
У ЕИБ-у су поручили да ће пројекат ојачати целокупни здравствени систем у Србији и побољшати приступ висококвалитетним услугама, ради задовољавања растућих потреба људи.
Потпредседник ЕИБ-а Роберт де Грот је истакао да ће ове инвестиције побољшати приступ здравственој заштити и унапредити квалитет живота грађана Србије, и додао да ће резултат бити ефикасније здравствене услуге.