П:
О:
Читај ми
Српски истраживачи и привреда учествују у пројекту израде акцелератора у ЦЕРН-у
Београд,
13. август 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић састао се јуче са истраживачима и инжењерима из Србије који раде са Европском организацијом за нуклеарна истраживања ЦЕРН.
У саопштењу Министарства за науку и технолошки развој наводи се да је Ђелић том приликом са истраживачима и инжењерима разговарао о даљем учешћу наших научника у ЦЕРН-у, као и о томе како се њихова искуства стечена у току рада на пројекту израде акцелератора могу применити у Србији.
У овом истраживачком центру, који се налази на граници између Швајцарске и Француске, направљен је кружни акцелератор дужине 27 километара, у чију је изградњу уложено приближно пет милијарди евра и на коме је ангажовано више од 7.000 истраживача.
Акцелератор у ЦЕРН-у, који се сматра највећим научним подухватом у историји, биће пуштен у рад ове јесени, док ће се у септембру обавити прва тестирања, а свечано отварање најављено је за 21. октобар.
Када акцелератор буде пуштен у рад, унутар детектора креираће се стање нашег универзума какав је био само мали део секунде након "великог праска", при чему ће овакви услови омогућити научницима да провере своје теорије о материји и гравитацији.
Међу истраживачима који нестрпљиво очекују почетак рада акцелератора налази се и двадесетак научника из Србије који су имали запажено учешће у припреми и будућем праћењу експеримента.
Данашњем састанку са Ђелићем присуствовала су сва четири руководиоца група које представљају Србију у ЦЕРН-у, и то – помоћник министра за науку и технолошки развој, који предводи групу са Природно-математичког факултета у Новом Саду Мирослав Весковић, Петар Аџић из Института за нуклеарне науке "Винча", који сарађује са Физичким факултетом у Београду, као и представници Института за физику у Земуну Драган Поповић и Александар Белић.
Ова четири физичара и њихови сарадници учествоваће како у експерименталном делу рада, тако и у обради података који проистекну из мерења на акцелератору.
Њихово учешће у овим пројектима обезбедило је великом броју младих истраживача из Србије прилику да проведу време у ЦЕРН-у радећи на најсавременијој опреми и сарађујући са колегама из целог света.
Значајан допринос изградњи ЦЕРН-а, поред истраживача, дали су и наши инжењери. Стручњаци из фабрике "Застава алати" имали су задатак да направе хидрауличне држаче за велики детекторски систем на акцелератору, при чему су за реализацију овог захтевног подухвата наши инжењери добили признање својих колега из ЦЕРН-а.
Сарадњом фабрика "Лола" и "Криоопрема" направљена су два велика челична точка пречника осам метара и тежине сто тона који су уграђени у детекторски систем, а из Србије је потекао и систем за контролу температуре који су направили истраживачи из "Винче" под руководством проф. Аџића.
Акцелератор у ЦЕРН-у је одличан пример успешног повезивања основних истраживања и привреде јер је током изградње дошло до развоја многих нових технологија. Између осталог и интернет, који се данас користи свуда у свету, развијен је шездесетих година због потребе великог броја истраживача у ЦЕРН-у да се повежу у једну мрежу ради лакше комуникације, додаје се у саопштењу.
У овом истраживачком центру, који се налази на граници између Швајцарске и Француске, направљен је кружни акцелератор дужине 27 километара, у чију је изградњу уложено приближно пет милијарди евра и на коме је ангажовано више од 7.000 истраживача.
Акцелератор у ЦЕРН-у, који се сматра највећим научним подухватом у историји, биће пуштен у рад ове јесени, док ће се у септембру обавити прва тестирања, а свечано отварање најављено је за 21. октобар.
Када акцелератор буде пуштен у рад, унутар детектора креираће се стање нашег универзума какав је био само мали део секунде након "великог праска", при чему ће овакви услови омогућити научницима да провере своје теорије о материји и гравитацији.
Међу истраживачима који нестрпљиво очекују почетак рада акцелератора налази се и двадесетак научника из Србије који су имали запажено учешће у припреми и будућем праћењу експеримента.
Данашњем састанку са Ђелићем присуствовала су сва четири руководиоца група које представљају Србију у ЦЕРН-у, и то – помоћник министра за науку и технолошки развој, који предводи групу са Природно-математичког факултета у Новом Саду Мирослав Весковић, Петар Аџић из Института за нуклеарне науке "Винча", који сарађује са Физичким факултетом у Београду, као и представници Института за физику у Земуну Драган Поповић и Александар Белић.
Ова четири физичара и њихови сарадници учествоваће како у експерименталном делу рада, тако и у обради података који проистекну из мерења на акцелератору.
Њихово учешће у овим пројектима обезбедило је великом броју младих истраживача из Србије прилику да проведу време у ЦЕРН-у радећи на најсавременијој опреми и сарађујући са колегама из целог света.
Значајан допринос изградњи ЦЕРН-а, поред истраживача, дали су и наши инжењери. Стручњаци из фабрике "Застава алати" имали су задатак да направе хидрауличне држаче за велики детекторски систем на акцелератору, при чему су за реализацију овог захтевног подухвата наши инжењери добили признање својих колега из ЦЕРН-а.
Сарадњом фабрика "Лола" и "Криоопрема" направљена су два велика челична точка пречника осам метара и тежине сто тона који су уграђени у детекторски систем, а из Србије је потекао и систем за контролу температуре који су направили истраживачи из "Винче" под руководством проф. Аџића.
Акцелератор у ЦЕРН-у је одличан пример успешног повезивања основних истраживања и привреде јер је током изградње дошло до развоја многих нових технологија. Између осталог и интернет, који се данас користи свуда у свету, развијен је шездесетих година због потребе великог броја истраживача у ЦЕРН-у да се повежу у једну мрежу ради лакше комуникације, додаје се у саопштењу.
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Изузетно велико интересовање страних инвеститора за улагање у...
-
Београд/Венеција, 19. април 2024.Отворен Павиљон Србије на Бијеналу у Венецији
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Србија очекује инвестициони рејтинг до краја године
-
Београд/Вашингтон, 18. април 2024.Србија од ММФ-а добила подршку за све што је до сада урадила
-
Београд, 18. април 2024.Интензивирање сарадње са Домиником у областима од заједничког...
-
Београд, 18. април 2024.Захвалност Палестини на подршци виталним интересима Србије
-
Београд, 18. април 2024.Бројне могућности за даље унапређење сарадње са Суринамом
-
Пештер, 17. април 2024.Све спремно за вежбу „Вихор 2024“ на Пештеру
-
Београд, 17. април 2024.Мали у тродневној радној посети Вашингтону
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...