Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали подсетио је данас на то да ће од 1. октобра плате у здравству и просвети бити повећане за пет одсто, док ће минимална зарада порасти са 457 на 500 евра.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали подсетио је данас на то да ће од 1. октобра плате у здравству и просвети бити повећане за пет одсто, док ће минимална зарада порасти са 457 на 500 евра.
Мали је, гостујући на Радио-телевизији Србије, рекао да ова ванредна повећања долазе након што су од почетка године плате у просвети прво повећане за 11 одсто, потом ванредно за још пет одсто у марту, а очекује се и редовно повећање у јануару наредне године.
Први потпредседник Владе је објаснио да кумулативно ова три повећања износе 22,4 одсто и да, ако се узме у обзир да је просечна инфлација ове године приближно четири одсто, у реалном износу имамо значајан раст плата у просвети.
Он је прецизирао да ће тиме наставници са седмим степеном стручне спреме, у основним и средњим школама, имати плату већу од 106.000 динара.
Мали је најавио да ће од сутра бити и ванредно повећање зарада за запослене у здравству од додатних пет одсто, што значи да ће просечна зарада медицинске сестре износити више од 90.000 динара, док ће лекари специјалисти имати основну плату већу од 170.000 динара, без урачунатих додатака.
Први потпредседник Владе је подсетио на податак да је у јулу просечна плата у Србији износила 931 евро, док је 2012. године била приближно 300 евра.
Он је истакао да зараде расту и приближавају се датом обећању да ће у децембру ове године просечна зарада прећи ниво од 1.000 евра.
Према његовим речима, почетком године, минимална зарада је повећана 13,7 одсто, од сутра следи ванредно повећање за 9,4 одсто, а 1. јануара наредне године редовно повећање од 10,1 одсто, чиме ће се доћи до минималне зараде од 551 евра, што је кумулативно повећање од 37 одсто.
Први потпредседник Владе се осврнуо и на удео јавног дуга Србије у БДП-у, који сада износи приближно 44 одсто, док је просек еврозоне 88-89 одсто, истакавши да Србија држи јавни дуг под контролом.
Он је указао на то да су актуелне економске мере за помоћ грађанима усмерене на смањење цена прехрамбених производа и кућне хемије у малопродајним објектима, додавши да оне, заједно са растом зарада, дају конкретне ефекта на кућне буџете и животни стандард грађана.
Мали је најавио и да од 1. децембра следи и повећање пензија од 12,2 одсто.
Први потпредседник Владе је напоменуо и да је кроз измене Закона о високом образовању омогућено да држава рефундира 50 одсто школарине за сваког студента који је редовно уписао годину, те да ће исплате кренути у октобру преко студентске картице, а да ће факултети преко Министарства просвете достављати спискове за исплату.
Он је, осврћући се на питања америчких санкција НИС-у, истакао да се Србија бори да реши ситуацију коју није сама изазвала, те да се воде разговари и са америчком и са руском страном како би се дошло до решења у корист Србије.
Оно што не смемо да дозволимо јесте да угрозимо своју енергетску независност. Борићемо се да овај проблем решимо и да нађемо решење прихватљиво за све. Већ месецима уназад водимо континуиране разговаре у том правцу, поручио је он.
Мали је, поводом најављене легализације 4,8 милиона нелегалних објеката, рекао да се почетак овог процеса очекује одмах по усвајању новог закона, у наредних 10 до 15 дана.
Реч је о важном закону, од кога се очекује да реши вишедеценијске проблеме и омогући грађанима да коначно буду „свој на свомеˮ, оценио је Мали.
Први потпредседник Владе је додао да ће се пред посланицима наћи и измена Закона о извршењу, а суштина је да извршитељи не могу да одузму некретнину особи која живи у стану мањем од 60 квадрата и да је то једина некретнина коју породица поседује.
Он је, када је у питању организација Међународне специјализоване изложбе Експо, која Србију очекује 2027. године, поручио да све припреме теку по плану и да је 121 земља већ потврдила учешће.
Бићемо центар света и урадићемо све што је до нас, закључио је први потпредседник Владе.