П:
О:
Читај ми
За пројекат енергетске ефикасности у Србији 28 милиона долара
Београд,
28. јул 2008.
Заменик директора Агенције за енергетску ефикасност Републике Србије Бојан Ковачић изјавио је јуче да ће се финансијским међународним уговором са Светском банком у износу од 28 милиона долара финансирати пројекат енергетске ефикасности у Србији.
Ковачић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да је тај уговор један од значајнијих који парламент треба да ратификује и додао да ће поменутим средствима, у којима је учешће Србије два милиона долара, енергетски бити рехабилитован Клинички центар у Нишу, као и 46 школа, болница и установа социјалне намене широм Србије.
Он је објаснио да енергетска рехабилитација обухвата примену низа техничких мера, замену старих прозора новим и енергетски ефикасним, постављање одговарајуће термоизолације, реконструкцију инсталације грејања, замену енергената и модернизацију осветљења.
Према његовим речима, то је друга фаза пројекта, чија је прва фаза трајала од 2004. до 2007. године, када је рехабилитован Клинички центар Србије, 28 школа и болница широм Србије, укључујући и ГАК "Народни фронт".
Ковачић је прецизирао да су у првој фази пројекта укупна средства износила 25 милиона долара, од чега је Србија учествовала са четири милиона долара.
Тај пројекат је, како је подсетио, прошле године добио награду као најбољи од свих пројеката Светске банке који се баве том проблематиком, па је и то један од разлога што су одобрена нова, још већа средства за другу фазу.
Рок повраћаја инвестиција на основу уштеда је за све објекте мањи од десет година, колико траје и грејс период отплате, објаснио је заменик директора Агенције за енергетску ефикасност.
Он је напоменуо да се у августу завршава и једногодишњи пројекат мерења потенцијала ветра на три локације у Србији – у општинама Тител, Неготин и Велико Градиште, који се спроводи уз финансијску помоћ Краљевине Шпаније.
Према његовим речима, ти потенцијали се први пут мере на технички правилан начин, при чему би студија оправданости градње фарме ветрогенератора на локацији која буде показала најбоље резултате могла бити завршена у октобру.
Такође, завршени су пројекти израда студија оправданости које је финансијски помогла Европска агенција за реконструкцију, и то за коришћење геотермалне енергије у бањи Бујановац, соларне енергије у бањи Русанда, коришћење биомасе за грејање у општини Неготин и изградњу мале хидроелектране на језеру Ћелије код Крушевца, подсетио је Ковачић.
Он је објаснио да енергетска рехабилитација обухвата примену низа техничких мера, замену старих прозора новим и енергетски ефикасним, постављање одговарајуће термоизолације, реконструкцију инсталације грејања, замену енергената и модернизацију осветљења.
Према његовим речима, то је друга фаза пројекта, чија је прва фаза трајала од 2004. до 2007. године, када је рехабилитован Клинички центар Србије, 28 школа и болница широм Србије, укључујући и ГАК "Народни фронт".
Ковачић је прецизирао да су у првој фази пројекта укупна средства износила 25 милиона долара, од чега је Србија учествовала са четири милиона долара.
Тај пројекат је, како је подсетио, прошле године добио награду као најбољи од свих пројеката Светске банке који се баве том проблематиком, па је и то један од разлога што су одобрена нова, још већа средства за другу фазу.
Рок повраћаја инвестиција на основу уштеда је за све објекте мањи од десет година, колико траје и грејс период отплате, објаснио је заменик директора Агенције за енергетску ефикасност.
Он је напоменуо да се у августу завршава и једногодишњи пројекат мерења потенцијала ветра на три локације у Србији – у општинама Тител, Неготин и Велико Градиште, који се спроводи уз финансијску помоћ Краљевине Шпаније.
Према његовим речима, ти потенцијали се први пут мере на технички правилан начин, при чему би студија оправданости градње фарме ветрогенератора на локацији која буде показала најбоље резултате могла бити завршена у октобру.
Такође, завршени су пројекти израда студија оправданости које је финансијски помогла Европска агенција за реконструкцију, и то за коришћење геотермалне енергије у бањи Бујановац, соларне енергије у бањи Русанда, коришћење биомасе за грејање у општини Неготин и изградњу мале хидроелектране на језеру Ћелије код Крушевца, подсетио је Ковачић.
-
Београд, 15. мај 2025.Снажна подршка Немачке модернизацији енергетског сектора у...
-
Београд/Брисел, 15. мај 2025.Отварање Кластера 3 и Извештај о прелазним мерилима у фокусу...
-
Београд, 15. мај 2025.Влада посвећена очувању и унапређењу институције породице
-
Београд, 14. мај 2025.Ускоро јавна расправа о новом закону о Правосудној академији
-
Београд, 14. мај 2025.Подршка активностима у којима су здравље и породица на првом...
-
Београд/Луксембург, 14. мај 2025.Билатерални сусрети Ђурића на маргинама састанка Комитета...
-
Београд/Луксембург, 14. мај 2025.Самопроглашено „Косовоˮ неће постати члан Савета Европе
-
Београд/Брисел, 14. мај 2025.Разговори Старовића у Бриселу о даљим корацима у процесу...
-
Београд, 14. мај 2025.Група постдипломаца Универзитета Харвард у посети Србији
-
Београд, 14. мај 2025.Инфраструктура кључна област у сарадњи Србије и Италије