Ђедовић Хандановић је, указавши на значај климатског партнерства са Немачком, исказала захвалност на доследној подршци коју нам та земља пружа у модернизацији енергетског сектора – од даљинског грејања и енергетске ефикасности до развоја нових капацитета из обновљивих извора енергије.
Србија и Немачка имају конструктиван и интензиван дијалог, који даје конкретне резултате, у складу са нашим амбицијама и реформским циљевима у енергетици, указала је она и поручила да се у наредном периоду планира продубљивање сарадње кроз нове пројекте.
Министарка је истакла успешну сарадњу са KfW-ом у изградњи нових топлана на биомасу и увођењу обновљивих извора енергије у системе даљинског грејања.
Према њеним речима, изграђене су четири потпуно нове топлане на биомасу, а у другој фази у наредним годинама уградиће се нови котлови у топлане у Пријепољу, Новом Пазару, Нишу, Рачи, Врању и Мајданпеку.
Такође, како је додала, до краја године планира се закључивање споразума о увођењу ОИЕ у топланама широм земље, коришћењем соларне технологије и топлотних пумпи, укупне вредности 60 милиона евра, од чега би 20 милиона била донација захваљујући подршци KfW-а.
Ђедовић Хандановић је подвукла да се приводе крају радови на изградњи ветропарка на старим рударским одлагалиштима у Костолцу, капацитета 66 МW.
Свих 20 стубова првог ЕПС-овог ветропарка већ је монтирано, као и 95 одсто кабловске мреже. У овој години добићемо прве зелене мегавате из овог ветропарка, што показује опредељење Србије да развија нове капацитете из ОИЕ, поручила је министарка.
Према њеним речима, ово је један од најважнијих пројеката који се реализује са KfW-ом због доприноса декарбонизацији и смањивању зависности од фосилних горива.
Истовремено, она је навела да је енергетска санација зграде Војномедицинске академије један од важнијих пројеката који се реализује са KfW-ом.
Прва фаза пројекта је у току – усаглашавају се мере енергетске санације, попут унапређења система за грејање и хлађење, санације конструкције објекта болнице, крова на нижим деловима објекта и коришћења соларне енергије. Завршетак тендерске процедуре очекујемо до краја године, а почетак радова следеће године, објаснила је министарка.
Конрад је подсетила на то да је током протеклих 25 година Немачка кроз развојну сарадњу определила око пет милијарди евра подршке сектору енергетике у Србији.
Радује нас што је Србија посвећена циљу постизања климатске неутралности до 2050. године. Спремни смо да подржимо ваше планове у процесу декарбонизације и желимо да додатно унапредимо сарадњу, као и да заједнички идентификујемо нове пројекте, поручила је амбасадорка.
Милер је нагласио да је Немачка развојна банка заинтересована за укључивање у програм подршке унапређењу енергетске ефикасности у стамбеним зградама у Србији.
Он је навео да постоји опредељење те финансијске институције за подршку Србији у развоју и интеграцији водоничних технологија, које у Европској унији добијају све више на значају.