П:
О:
Читај ми
До краја године бруто домаћи производ 7.000 евра по становнику
Београд,
17. јул 2008.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је данас да би до краја ове године бруто домаћи производ (БДП) по становнику требало да достигне 7.000 евра.
Динкић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да ће свака година приближавања Србије Европској унији доносити раст привреде, при чему ће наша држава морати сама да привуче пет до осам милијарди долара директних страних инвестиција сваке наредне године.
Министарство је управо због тога припремило предлог нове уредбе која предвиђа да држава покрије до 25 одсто вредности улагања стратешким инвеститорима који уложе више од 200 милиона евра и запосле више од хиљаду људи, објаснио је потпредседник Владе.
Према његовим речима, ова посебна погодност не постоји ни у једној другој земљи у југоисточној Европи, а важиће само до 2010. године, јер је наша идеја да прва велика компанија која дође на српско тржиште има те посебне услове, при чему касније неће бити потребе за тим стимулацијама.
Он је прецизирао да ће наредне недеље у скупштинску процедуру бити послат сет антикорупцијских закона – закон о заплени имовине стечене корупцијом и криминалом и други законски предлози који ће показати решеност Владе да се обрачуна са корупцијом.
Динкић је подсетио на то да је у Скупштину Србије на ратификацију упућен енергетски споразум са Русијом и Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ, који Србији гарантује више инвестиција у будућности.
Брзину и ефикасност у раду Владе показаћемо у склапању уговора са "Фијатом", при чему су већ од данас кренули завршни преговори са представницима из Италије, који су нам доставили обимну документацију и пројекције будућег развоја компаније, навео је он и напоменуо да ће то бити прво велико улагање једне иностране компаније у Србију од почетка транзиције.
Говорећи о енергетском аранжману са Русијом, потпредседник Владе је нагласио да ће прво сачекати да Скупштина ратификује енергетски споразум, а затим ће обавестити колеге у Русији о потреби да се што пре постигне договор који би омогућио брзо спровођење тог споразума.
Он је најавио да ће у свеобухватној дискусији српска и руска страна заједнички покушати да дођу до уговора који третирају изградњу гасовода "Јужни ток", подземног складишта гаса у Банатском Двору и приватизацију НИС-а на начин који ће дати максималне ефекте и за српску и за руску економију.
Када је реч о процесу приватизације друштвеног капитала, Динкић је истакао да је Агенција за приватизацију планирала да до краја године објави све преостале аукције и тендере, и подсетио на то да је остало да се приватизује приближно 400 предузећа у којима ради више од 100.000 радника, што је свега четири одсто укупно ангажоване радне снаге у Србији.
На питање новинара од којих се приватизација очекују највећи ефекти, потпредседник Владе је оценио да ће значајна бити трансакција листирања "Телекома" на берзи и "Галенике", ако се добро припреми, будући да Влада жели да "Електропривреду Србије" задржи у већинском државном власништву.
Говорећи о структури власништва у привреди и броју незапослених, он је навео да у јавном сектору, укључујући и државу, ради више од пола милиона људи, при чему су већина запослених у приватном сектору.
Према његовим речима, у Србији је регистрован приближно 2,1 милион запослених, док још око 450.000 људи ради у пољопривреди и у сивој економији, а њих 585.000 активно тражи посао.
Министарство је управо због тога припремило предлог нове уредбе која предвиђа да држава покрије до 25 одсто вредности улагања стратешким инвеститорима који уложе више од 200 милиона евра и запосле више од хиљаду људи, објаснио је потпредседник Владе.
Према његовим речима, ова посебна погодност не постоји ни у једној другој земљи у југоисточној Европи, а важиће само до 2010. године, јер је наша идеја да прва велика компанија која дође на српско тржиште има те посебне услове, при чему касније неће бити потребе за тим стимулацијама.
Он је прецизирао да ће наредне недеље у скупштинску процедуру бити послат сет антикорупцијских закона – закон о заплени имовине стечене корупцијом и криминалом и други законски предлози који ће показати решеност Владе да се обрачуна са корупцијом.
Динкић је подсетио на то да је у Скупштину Србије на ратификацију упућен енергетски споразум са Русијом и Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ, који Србији гарантује више инвестиција у будућности.
Брзину и ефикасност у раду Владе показаћемо у склапању уговора са "Фијатом", при чему су већ од данас кренули завршни преговори са представницима из Италије, који су нам доставили обимну документацију и пројекције будућег развоја компаније, навео је он и напоменуо да ће то бити прво велико улагање једне иностране компаније у Србију од почетка транзиције.
Говорећи о енергетском аранжману са Русијом, потпредседник Владе је нагласио да ће прво сачекати да Скупштина ратификује енергетски споразум, а затим ће обавестити колеге у Русији о потреби да се што пре постигне договор који би омогућио брзо спровођење тог споразума.
Он је најавио да ће у свеобухватној дискусији српска и руска страна заједнички покушати да дођу до уговора који третирају изградњу гасовода "Јужни ток", подземног складишта гаса у Банатском Двору и приватизацију НИС-а на начин који ће дати максималне ефекте и за српску и за руску економију.
Када је реч о процесу приватизације друштвеног капитала, Динкић је истакао да је Агенција за приватизацију планирала да до краја године објави све преостале аукције и тендере, и подсетио на то да је остало да се приватизује приближно 400 предузећа у којима ради више од 100.000 радника, што је свега четири одсто укупно ангажоване радне снаге у Србији.
На питање новинара од којих се приватизација очекују највећи ефекти, потпредседник Владе је оценио да ће значајна бити трансакција листирања "Телекома" на берзи и "Галенике", ако се добро припреми, будући да Влада жели да "Електропривреду Србије" задржи у већинском државном власништву.
Говорећи о структури власништва у привреди и броју незапослених, он је навео да у јавном сектору, укључујући и државу, ради више од пола милиона људи, при чему су већина запослених у приватном сектору.
Према његовим речима, у Србији је регистрован приближно 2,1 милион запослених, док још око 450.000 људи ради у пољопривреди и у сивој економији, а њих 585.000 активно тражи посао.
-
Београд, 17. мај 2024.Припадници МУП-а евакуисали девет особа из сударених возова у...
-
Београд, 17. мај 2024.Рад на финализирању документа Реформска агенда
-
Београд, 17. мај 2024.Солидарност Србије са народом и Владом Словачке
-
Београд, 17. мај 2024.Циљ државе нулта толеранција на сиву економију
-
Београд, 17. мај 2024.Безбедност земље и сигурност грађана приоритет МУП-а
-
Београд, 16. мај 2024.Процена спремности за реаговање система на ванредне ситуације
-
Београд, 16. мај 2024.Ухапшено једно лице због претње угрожавања сигурности...
-
Београд, 15. мај 2024.Србија поуздан партнер Интерпола у борби против организованог...
-
Београд, 15. мај 2024.Унапређење регионалне сарадње кроз SEPCA
-
Београд, 15. мај 2024.КПУ приступио Глобалној академији Интерпола