Последња у низу таквих неоснованих пресуда јесте она која је данас изречена Милошу Плесковићу из Призрена, који је осуђен на 15 година затвора, а кога ниједан кредибилан сведок није довео у вези са извршењем дела.
Додатно, он је у том тренутку имао свега 19 година и несметано је одлазио у Призрен и након догађаја који му се стављају на терет, али су га наводни сведоци препознали као наводног починиоца тек 24 године касније.
Његова породица, као и хиљаде Срба, насилно је из својих домова у Призрену протерана 1999. године, када је овај град потпуно етнички очишћен од Срба, а данашња пресуда порука је свима њима да не помишљају да се врате на своје огњиште јер ће бити ухапшени и осуђени за најтеже злочине без икаквих конкретних доказа.
Претходних дана слична пресуда, без доказа, логичке везе или сведока, донета је и тројици Срба са севера Косова и Метохије, а пре десет дана ухапшен је и помоћник директора у Канцеларији за Косово и Метохију Игор Поповић јер је рекао истину о српским страдањима и одређен му је судски притвор.
То је слика правосуђа у Приштини које једино и служи како би судило и пресуђивало Србима драконске казне, а не да би поштовало икакву владавину права.
Србима се оваквим политичким и протиправним пресудама крше основна људска права, међу којима је и оно на правично суђење које је гарантовано и међународним конвенцијама.
Због тога Канцеларија за Косово и Метохију поново позива међународне мисије да, у складу са повереним мандатом, обезбеде поштовање основних права Срба и спрече сваку врсту њиховог физичког и институционалног прогона.