Ђедовић Хандановић је, на скупу на којем је било речи и о убрзању декарбонизације кроз почетак примене Механизма за прекогранично усклађивање угљеника (CBAM), истакла посвећеност Србије у спровођењу реформи и усклађивању са правним тековинама ЕУ, и подсетила на то да је наша земља пре 20 година била један од оснивача Енергетске заједнице.
Министарка је нагласила да је Србија данас међу најактивнијима у спровођењу реформи у енергетском сектору, будући да смо у последње две године означени као лидер у енергетским реформама, позиционирани на првом и другом месту.
Према њеним речима, и сада смо први у региону испунили услове за спајање са тржиштем ЕУ, што је данас и препознато и од Европске комисије.
Она је оценила да ће Србија, иако се данашњи састанак одржава у изазовним геополитичким околностима који утичу на енергетски сектор, наставити да јача регионалну сарадњу, гради инфраструктуру, као што су енергетски коридори и гасне интерконекције, која ће енергетске секторе у региону учинити боље повезаним, отпорнијим и јачим.
Ђедовић Хандановић је најавила да ће у наредним недељама бити усвојена последња уредба од стране Владе, чиме ће Србија испунити обавезе из Реформске агенде као дела Плана раста за Западни Балкан, и комплетирати регулаторне процесе неопходне за интеграцију са тржиштем ЕУ.
Министарка је напоменула да су наредни кораци у надлежности европских институција који у целости зависе од њихових процедура и временских рокова, за које очекујемо да буду ефикасно и брзо спроведене.
Она је указала на то да усложњавање и умножавање административних прописа неће донети добробит ни чланицама Енергетске заједнице ни ЕУ.
Желимо да се процес верификације додатно убрза, како бисмо се већ 2026. године спојили са тржиштем Мађарске, и преко њих са осталим чланицама ЕУ, рекла је Ђедовић Хандановић, додавши да је највећи изазов у предстојећем периоду почетак примене Механизма за прекогранично усклађивање угљеника (CBAM).
Министарка је навела да су наше надлежне институције анализирале, веома пажљиво и детаљно, понуђене опције у студији коју је израдила Европска комисија, на захтев Србије и других чланица Енергетске заједнице.
Сматрамо да порез на емисије угљеника треба да се уводи постепено, фазно и праведно, уз подршку фондова из Европске уније, додала је она.
Ђедовић Хандановић је нагласила да би приходи од опорезивања емисија били усмерени, као и у ЕУ, на декарбонизацију, развој обновљивих извора енергије, унапређење енергетске ефикасности, праведну транзицију и подршку привреди.
Такође, министарка је указала и да је временски оквир највећи разлог за забринутост, и објаснила да без адекватног временског периода за транзицију са угља на обновљиве изворе енергије, модернизације мреже, повећања капацитета обновљивих извора енергије и прилагођавања индустрије, виши трошкови угљеника могу само повећати финансијски притисак на нашу индустрију и потрошаче, што се већ догађа унутар ЕУ, уместо да доведу до значајног смањења емисија у кратком року.
Према њеним речима, решавање ових питања захтева пажљиво планирање, фазну имплементацију и циљану финансијску подршку ЕУ како би се климатски циљеви ускладили са економском реалношћу.
Она је подсетила на то да су државе чланице ЕУ имале дуже од две деценије да се постепено прилагоде увођењу такси на емисије угљеника, закључивши да је Србија спремна да настави са усклађивањем са законодавством и политикама ЕУ у области енергетике и климе.