Мацут је поручио да наша снага мора бити наша слога, додавши да је то завет нашег праоца Светог Саве, као и жртва јунака са херцеговачког крша.
Он је подсетио на то да је Херцеговачки устанак скренуо пажњу читавог света на положај хришћанског живља под османском влашћу, а да се век и по касније не говори само о једном устанку, већ о заветном опредељењу за живот у слободи и о праву једног народа да демократским путем, самостално, на основу слободно исказане воље, одређује своју будућност.
Мацут је рекао да је и данас, када се сагледају слични геополитички поступци, немогуће не приметити да свет и даље није научио лекције из тог доба - да се трајан мир не може градити без истине, правде и уважавања страдања бројчано малих али поноситих народа, који су своју слободу изборили жртвом, а не на туђ рачун.
Невесињска пушка није била изолован догађај, већ варница која је распламсала низ устанака и ратова широм Балкана, навео је премијер и додао да је одмах затим уследило дизaње народа у Босни, затим Велика источна криза, бугарски устанци и ратови Србије, Црне Горе и Русије против Османског царства.
Премијер Мацут је данас положио венац и одао почаст погинулим устаницима код спомен-обележја у селу Крекови.
Невесињска пушка је назив за први сукоб између Срба и Турака у Херцеговачком устанку (1875 – 1878), који је почео 9. јула 1875. године. По овој првој устаничкој победи цео устанак у Херцеговини назива се Невесињска пушка.