П:
О:
Читај ми
Учињено много на побољшању услова пословања малих и средњих предузећа
Београд,
5. јун 2008.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Владе Републике Србије Лука Андрић изјавио је данас да је Влада учинила много на побољшању услова пословања за мала и средња предузећа, али да највећи део посла у том домену тек предстоји.
Андрић је на радионици о стварању бољег правног окружења за мала и средња предузећа, која је одржана у Пивредној комори Србије, истакао да је потребно смањити трошкове пословања и процедуре за оснивање и рад предузећа јер је то пут ка повећању запослености и конкурентности.
У неким земљама ЕУ оснивање малог или средњег предузећа траје пет дана, а у Србији 23 дана, прецизирао је он и додао да је Агенција за привредне регистре (АПР) поједноставила процедуру за оснивање фирми и омогућила регистрацију преко интернета, али да добијање пореског броја изискује одлазак на различита места.
Министарство економије и регионалног развоја у сарадњи са АПР и Управом царина ради на томе да се оснивачима предузећа омогући да на једном месту обаве све неопходне послове, укључујући процедуре у вези са осигурањем и добијањем пореског броја, што сада продужава процедуру, објаснио је Андрић.
Према његовим речима, потребно је и усклађивање рада са Пореском управом, која мора да штити порески систем од превара и фантомских предузећа.
Државни секретар је такође најавио да до краја године треба да почне укидање непотребних прописа који оптерећују пословање, при чему се резултати могу очекивати у року од 18 месеци од почетка смањивања прописа.
Истовремено, Андрић је потврдио да ресорно министарство ради на изменама Закона о привредним друштвима и Закона о стечајном поступку које би до краја године требало да буду завршене, уз напомену да је суштина измена Закона о стечајном поступку поједностављење поступака који се воде у трговинским судовима.
С обзиром на то да је стечајни поступак тренутно у надлежности и стечајног судије и стечајног већа, један од предлога јесте да се избаци један од та два органа, навео је државни секретар и додао да је циљ тих измена да се омогући суду да буде ефикаснији.
Он је подсетио на то да стечајни предмет иде и на виши трговински суд, тако да се практично стечај води пред три инстанце, а према новим изменама то би требало да буду само две.
Према његовим речима, тренутно се раде и истраживања о томе шта је то што смањује степен намиривања поверилаца, као и како да се поспеши именовање, али и смена неодговарајућих стечајних управника.
Циљ је да се боље регулише давање и одузимање лиценци стечајним управницима и обављање надзора над њима. У досадашњој пракси то је био проблем јер се дешавало да због недостатака у прописима стечајни управник који је начинио грешку у вођењу поступка не може да буде смењен, указао је Андрић.
Он је изразио очекивање да ће сви ови закони ускоро проћи јавну расправу и најавио да се припремају закони о задругама и о занатству који ће бити спремни за усвајање у новом сазиву парламента. Такође, државни секретар Министарства економије и регионалног развоја оценио је да компаније које су преостале за приватизацију не могу донети огромне приходе за буџет, као што је то био случај са приватизацијама у претходном периоду.
Државни секретар је објаснио да ће самим тим бити потребно да се буџетски приходи обезбеде из неких других извора, а не из приватизације, и додао да ће приватизација националног авио-превозника "Јат ервејза" сигурно бити покренута пре лета.
У овом тренутку јасно је да ће то бити тендерска приватизација, где ће се ићи на продају капитала. Тренутно се разматра стратегија приватизације коју је предложио консултант, а ми се надамо да ће у наредних неколико недеља све бити решено и све припремне радње завршене, истакао је Андрић.
Према његовим речима, до краја године преостало је да се распише приближно педесет тендера и они ће, без обзира на то када ће доћи до формирања Владе, бити расписивани у наредном периоду.
Шеф Одељења за европске интеграције и економију у делегацији Европске комисије у Србији Алберто Камарата оценио је да је Србија посвећена побољшању положаја малих и средњих предузећа и да у томе има и техничку подршку ЕУ, али и посебна средства из претприступних фондова.
Он је указао на то да је малим и средњим предузећима потребно поклонити посебну пажњу јер су покретач привредног развоја, а и у Европској унији су изложена већим трошковима него велика предузећа.
Према подацима Европске комисије, велика предузећа имају административне трошкове од једног евра по запосленом годишње, средња предузећа четири евра, а мала предузећа десет евра по запосленом, прецизирао је Камарата.
У неким земљама ЕУ оснивање малог или средњег предузећа траје пет дана, а у Србији 23 дана, прецизирао је он и додао да је Агенција за привредне регистре (АПР) поједноставила процедуру за оснивање фирми и омогућила регистрацију преко интернета, али да добијање пореског броја изискује одлазак на различита места.
Министарство економије и регионалног развоја у сарадњи са АПР и Управом царина ради на томе да се оснивачима предузећа омогући да на једном месту обаве све неопходне послове, укључујући процедуре у вези са осигурањем и добијањем пореског броја, што сада продужава процедуру, објаснио је Андрић.
Према његовим речима, потребно је и усклађивање рада са Пореском управом, која мора да штити порески систем од превара и фантомских предузећа.
Државни секретар је такође најавио да до краја године треба да почне укидање непотребних прописа који оптерећују пословање, при чему се резултати могу очекивати у року од 18 месеци од почетка смањивања прописа.
Истовремено, Андрић је потврдио да ресорно министарство ради на изменама Закона о привредним друштвима и Закона о стечајном поступку које би до краја године требало да буду завршене, уз напомену да је суштина измена Закона о стечајном поступку поједностављење поступака који се воде у трговинским судовима.
С обзиром на то да је стечајни поступак тренутно у надлежности и стечајног судије и стечајног већа, један од предлога јесте да се избаци један од та два органа, навео је државни секретар и додао да је циљ тих измена да се омогући суду да буде ефикаснији.
Он је подсетио на то да стечајни предмет иде и на виши трговински суд, тако да се практично стечај води пред три инстанце, а према новим изменама то би требало да буду само две.
Према његовим речима, тренутно се раде и истраживања о томе шта је то што смањује степен намиривања поверилаца, као и како да се поспеши именовање, али и смена неодговарајућих стечајних управника.
Циљ је да се боље регулише давање и одузимање лиценци стечајним управницима и обављање надзора над њима. У досадашњој пракси то је био проблем јер се дешавало да због недостатака у прописима стечајни управник који је начинио грешку у вођењу поступка не може да буде смењен, указао је Андрић.
Он је изразио очекивање да ће сви ови закони ускоро проћи јавну расправу и најавио да се припремају закони о задругама и о занатству који ће бити спремни за усвајање у новом сазиву парламента. Такође, државни секретар Министарства економије и регионалног развоја оценио је да компаније које су преостале за приватизацију не могу донети огромне приходе за буџет, као што је то био случај са приватизацијама у претходном периоду.
Државни секретар је објаснио да ће самим тим бити потребно да се буџетски приходи обезбеде из неких других извора, а не из приватизације, и додао да ће приватизација националног авио-превозника "Јат ервејза" сигурно бити покренута пре лета.
У овом тренутку јасно је да ће то бити тендерска приватизација, где ће се ићи на продају капитала. Тренутно се разматра стратегија приватизације коју је предложио консултант, а ми се надамо да ће у наредних неколико недеља све бити решено и све припремне радње завршене, истакао је Андрић.
Према његовим речима, до краја године преостало је да се распише приближно педесет тендера и они ће, без обзира на то када ће доћи до формирања Владе, бити расписивани у наредном периоду.
Шеф Одељења за европске интеграције и економију у делегацији Европске комисије у Србији Алберто Камарата оценио је да је Србија посвећена побољшању положаја малих и средњих предузећа и да у томе има и техничку подршку ЕУ, али и посебна средства из претприступних фондова.
Он је указао на то да је малим и средњим предузећима потребно поклонити посебну пажњу јер су покретач привредног развоја, а и у Европској унији су изложена већим трошковима него велика предузећа.
Према подацима Европске комисије, велика предузећа имају административне трошкове од једног евра по запосленом годишње, средња предузећа четири евра, а мала предузећа десет евра по запосленом, прецизирао је Камарата.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара