П:
О:
Читај ми
Јавне финансије у функцији привредног развоја
Београд,
10. март 2004.
Главни циљ Министарства за финансије Владе Републике Србије на чијем је челу Млађан Динкић биће стављање јавних финансија у функцију привредног развоја, што подразумева доношење нових пореских закона, смањење постојећих пореза, укидање неких пореских облика и смањење њиховог броја, као и упрошћавање пореских процедура, како би привреда лакше пословала.
Млађан Динкић
Нови министар финансија одржао је данас прву конференцију за новинаре од именовања на ту функцију, на којој је говорио о приоритетима у свом раду, циљевима и плановима за првих сто дана рада овог министарства, затеченом стању у буџету Србије приликом примопредаје дужности, али и представио нови тим Министарства.
Динкић је навео да је 3. марта ове године у буџету Србије затечено 212 милиона евра, од којих је у девизном облику на рачунима код Народне банке Србије било 202 милиона евра, што су средства која су претходне године остварена од приватизације. Од ове суме, 160 милиона евра је расположиво за трошење, односно за потребе буџета. Преосталих 42 милиона евра припада Фонду реституције и ова средства биће употребљена после доношења закона о денационализацији. Он је додао да је у самом буџету Републике Србије затечено 736 милиона динара, што је око десет милиона евра.
Министар је рекао да је унутрашњи и спољашњи јавни дуг државе Србије на крају 2003. године износио 12,6 милијарди евра, што чини 73 процента друштвеног бруто производа, и најавио да ће он бити уредно сервисиран у текућој години. Он је објаснио да ће ове године, по основу отплате јавног дуга, из буџета бити издвојено 413 милиона евра, од којих је за исплату старе девижне штедње предвиђено 213 милиона евра, и подсетио на то да ће ова исплата, у складу са законом, почети 31. маја ове године, при чему ће по први пут бити исплаћиване и штедише "Југобанке" из Косовске Митровице.
Динкић је истакао да ће Министарство финансија редовно сервисирати све своје обавезе и навео да су средства за исплату пензија 24. марта обезбеђена, уз увећање за 12,28 одсто услед кварталног усклађивања.
Он је, говорећи о циљевима Министарства финансија, рекао да су јавне финансије до сада биле у функцији макроекономске стабилности, и објаснио да, с обзиром на то да је она постигнута али да није дошло до привредног раста, јавне финансије убудуће треба да буду у функцији привредног развоја, при чему би таква политика могла да буде мотор новог привредног развоја, који мора да буде покренут јер се Србија налази у рецесији.
Други циљ Министарства финансија јесте развој тржишта капитала, како би дошло до обарања каматних стопа. Динкић је оценио да је каматна стопа на обвезнице Трезора која на годишњем нивоу сада износи 23 одсто неприхватљиво висока, с обзиром на то да је реч о најсигурнијим хартијама које постоје у држави, а то су обвезнице Републике Србије за премошћавање буџетског дефицита.
"У наредним месецима урадићемо доста да развијемо тржиште капитала и да значајно оборимо каматне стопе, што значи да је наш циљ и то да се ове хартије не продају само путем брокера и банкама, већ да се поједностави њихова дистрибуција и прошири круг корисника", рекао је Динкић и додао да ће те мере онда оборити каматне стопе на банкарске кредите. Он је навео да ће се радити на развијању механизама за осигурање банкарских кредита, пре свега за развој малих и средњих предузећа и објаснио да је трећи циљ Министарства увођење осигурања кредита за пољопривреду, стамбених кредита, извозних послова и осигурање кредита за недовољно развијена подручја.
Према његовим речима, четврти циљ је модернизација и ефикаснији рад свих инспекцијских служби које су у надлежности Министарства финансија, а то су пре свега Пореска управа и Царина, али и Управа за спречавање прања новца, девизни инспекторат и буџетска инспекција. Затечено стање у неким службама је боље, у неким лошије, због чега ће, у циљу повећања ефикасности њиховог рада, морати да буде извршена и кадровска обнова. Министар је рекао да ће кључну улогу у смањењу сиве економије имати промена пореских закона и смањење пореза, после којих ће уследити ригорозна контрола, која је могућа само ако постоје ефикасна пореска служба, царина, инспекторат и Управа за спречавање прања новца.
Динкић је навео да је најважнији задатак Министарства финансија у првих сто дана рада доношење новог закона о буџету Србије за 2004. годину који ће бити развојни. Он је најавио да ће до краја следеће недеље упутити Влади Србије предлог буџета и изразио очекивање да ће тај предлог бити усвојен у Скупштини Србије најкасније до краја овог месеца. Министар је представио и листу од 17 закона које Министарство планира да предложи у том периоду и рекао да ће предлози закона ићи у скупштинску процедуру у два таласа, од којих ће први уследити одмах по усвајању буџета, а други до краја периода од сто дана рада.
Он је рекао да ће одмах по усвајању закона о буџету у скупштинску процедуру бити упућен предлог закона о порезу на додату вредност и објаснио да би тај закон, и поред тога што би његова примена почела 1. јануара 2005. године, требало да буде што пре усвојен како би била извршена темељна припрема за његово спровођење, која обухвата и обуку пореских обвезника и пореске администрације. Динкић је додао да искуства других земаља показују да је за добру припрему за увођење овог пореза потребно најмање шест месеци и најавио да стопа пореза на додату вредност неће бити 20 одсто, како је раније планирано, већ највише 18 процената, при чему ће тачан износ бити утврђен накнадно.
Према његовим речима, други пакет закона који ће бити мењан односи се на смањење пореских намета на плате. Он је навео да Србија има шансу да привуче инвеститоре из земаља југоисточне Европе које у мају улазе у Европску унију само уколико буде конкурентна у односу на друге земље које сада не улазе у ЕУ и додао да су Србији потребне такозване "гринфилд" односно нове инвестиције, јер сама приватизација није довољна за покретање привредног развоја.
Динкић је истакао да је порески систем само један сегмент за привлачење инвестиција у коме ће Министарство покушати да за једну трећину смањи оптерећење, што ће бити и најрадикалнији потез овог министарства у овој години. У склопу законодавне активности, биће донет и закон о играма на срећу јер је ова област у потпуности у сивој зони, а што ће у значајној мери компензовати губитак фискалних прихода услед смањивања пореза на плате.
Он је рекао да је један од закона планираних за првих сто дана рада и закон о измиривању обавеза Републике Србије по основу зајма за препород Србије и најавио да ће прва транша исплата кренути ове године. Министар је додао да је један од кључних закона које треба усвојити и закон о осигурању, којим би та област која је потпуно неуређена била по први пут доведена у ред у Србији и најавио оснивање Агенције за супервизију рада осигуравајућих друштава која ће радити по угледу на сличне агенције из европских земаља.
Два закона која ће помоћи осигуравање банкарских кредита су закон о националној корпорацији за осигурање стамбених кредита и закон о изменама и допунама закона о гаранцијском фонду, који ће бити много агресивнији у осигуравању банкарских кредита, а новина ће бити и то што ће осигуравати и кредите за пољопривреду и за развој недовољно развијених подручја.
Преосталих 11 закона које ће Министарство предложити у првих 100 дана су:
Министар је подсетио на то да је 15. март крајњи рок за пријаву пореза на доходак грађана и позвао све пореске обвезнике који су у 2003. години остварили годишнији доходак већи од 867.225 динара да то и пријаве у законском року. Према његовим речима, ове године Пореска управа по први пут већ има евиденцију потенцијалних пореских обвезника, према којој је регистровано њих око 18.500, тако да сви они који не буду платили порез преузимају ризик да буду кажњени.
Динкић је рекао да се према закону, у зависности од суме непријављеног пореза, затворске казне крећу од шест месеци до десет година и објаснио да овај закон у том делу до сада није спровођен, али да ће нова Пореска управа почети да га примењује, при чему од 15. марта креће контрола чије је спровођење знатно олакшано увођењем информационог система, који ће и даље бити кључна инвестиција у пореској управи.
Министар финансија најавио је да ће следеће недеље предложити Влади Србије да измени уредбу везану за увођење фискалних каса, чиме би рок за њихово увођење био продужен, јер услед промене Владе, многи који су били у обавези да до 28. фебруара набаве ове касе нису то учинили. При томе, установљено је и да је понуда каса на тржишту мала, због чега ће Министарство предложити Влади да и другим фирмама омогући давање лиценци за продају каса.
Динкић је данас представио и нови тим Министарства финансија. Нови заменик министра је бивши вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Весна Арсић, помоћник за сектор трезора је Весна Џинић, која је радила у "Сосијете женерал банци", а нови секретар Министарства је Весна Ковач, која је раније била генерални секретар НБС. Помоћници министра су Горан Анђелић, који ће бити задужен за финансијски систем, Небојша Скорић, бивши директор за имовину у НБС а сада директор за имовину у Министарству финансија, док ће на челу Пореске управе бити Владимир Илић. Министар је најавио да ће на сутрашњој седници Владе бити изабран нови директор Управе царина и још један помоћник министра и навео да ће јачање кадровске структуре и организације Министарства бити један од приоритета у његовом раду.
Динкић је навео да је 3. марта ове године у буџету Србије затечено 212 милиона евра, од којих је у девизном облику на рачунима код Народне банке Србије било 202 милиона евра, што су средства која су претходне године остварена од приватизације. Од ове суме, 160 милиона евра је расположиво за трошење, односно за потребе буџета. Преосталих 42 милиона евра припада Фонду реституције и ова средства биће употребљена после доношења закона о денационализацији. Он је додао да је у самом буџету Републике Србије затечено 736 милиона динара, што је око десет милиона евра.
Министар је рекао да је унутрашњи и спољашњи јавни дуг државе Србије на крају 2003. године износио 12,6 милијарди евра, што чини 73 процента друштвеног бруто производа, и најавио да ће он бити уредно сервисиран у текућој години. Он је објаснио да ће ове године, по основу отплате јавног дуга, из буџета бити издвојено 413 милиона евра, од којих је за исплату старе девижне штедње предвиђено 213 милиона евра, и подсетио на то да ће ова исплата, у складу са законом, почети 31. маја ове године, при чему ће по први пут бити исплаћиване и штедише "Југобанке" из Косовске Митровице.
Динкић је истакао да ће Министарство финансија редовно сервисирати све своје обавезе и навео да су средства за исплату пензија 24. марта обезбеђена, уз увећање за 12,28 одсто услед кварталног усклађивања.
Он је, говорећи о циљевима Министарства финансија, рекао да су јавне финансије до сада биле у функцији макроекономске стабилности, и објаснио да, с обзиром на то да је она постигнута али да није дошло до привредног раста, јавне финансије убудуће треба да буду у функцији привредног развоја, при чему би таква политика могла да буде мотор новог привредног развоја, који мора да буде покренут јер се Србија налази у рецесији.
Други циљ Министарства финансија јесте развој тржишта капитала, како би дошло до обарања каматних стопа. Динкић је оценио да је каматна стопа на обвезнице Трезора која на годишњем нивоу сада износи 23 одсто неприхватљиво висока, с обзиром на то да је реч о најсигурнијим хартијама које постоје у држави, а то су обвезнице Републике Србије за премошћавање буџетског дефицита.
"У наредним месецима урадићемо доста да развијемо тржиште капитала и да значајно оборимо каматне стопе, што значи да је наш циљ и то да се ове хартије не продају само путем брокера и банкама, већ да се поједностави њихова дистрибуција и прошири круг корисника", рекао је Динкић и додао да ће те мере онда оборити каматне стопе на банкарске кредите. Он је навео да ће се радити на развијању механизама за осигурање банкарских кредита, пре свега за развој малих и средњих предузећа и објаснио да је трећи циљ Министарства увођење осигурања кредита за пољопривреду, стамбених кредита, извозних послова и осигурање кредита за недовољно развијена подручја.
Према његовим речима, четврти циљ је модернизација и ефикаснији рад свих инспекцијских служби које су у надлежности Министарства финансија, а то су пре свега Пореска управа и Царина, али и Управа за спречавање прања новца, девизни инспекторат и буџетска инспекција. Затечено стање у неким службама је боље, у неким лошије, због чега ће, у циљу повећања ефикасности њиховог рада, морати да буде извршена и кадровска обнова. Министар је рекао да ће кључну улогу у смањењу сиве економије имати промена пореских закона и смањење пореза, после којих ће уследити ригорозна контрола, која је могућа само ако постоје ефикасна пореска служба, царина, инспекторат и Управа за спречавање прања новца.
Динкић је навео да је најважнији задатак Министарства финансија у првих сто дана рада доношење новог закона о буџету Србије за 2004. годину који ће бити развојни. Он је најавио да ће до краја следеће недеље упутити Влади Србије предлог буџета и изразио очекивање да ће тај предлог бити усвојен у Скупштини Србије најкасније до краја овог месеца. Министар је представио и листу од 17 закона које Министарство планира да предложи у том периоду и рекао да ће предлози закона ићи у скупштинску процедуру у два таласа, од којих ће први уследити одмах по усвајању буџета, а други до краја периода од сто дана рада.
Он је рекао да ће одмах по усвајању закона о буџету у скупштинску процедуру бити упућен предлог закона о порезу на додату вредност и објаснио да би тај закон, и поред тога што би његова примена почела 1. јануара 2005. године, требало да буде што пре усвојен како би била извршена темељна припрема за његово спровођење, која обухвата и обуку пореских обвезника и пореске администрације. Динкић је додао да искуства других земаља показују да је за добру припрему за увођење овог пореза потребно најмање шест месеци и најавио да стопа пореза на додату вредност неће бити 20 одсто, како је раније планирано, већ највише 18 процената, при чему ће тачан износ бити утврђен накнадно.
Према његовим речима, други пакет закона који ће бити мењан односи се на смањење пореских намета на плате. Он је навео да Србија има шансу да привуче инвеститоре из земаља југоисточне Европе које у мају улазе у Европску унију само уколико буде конкурентна у односу на друге земље које сада не улазе у ЕУ и додао да су Србији потребне такозване "гринфилд" односно нове инвестиције, јер сама приватизација није довољна за покретање привредног развоја.
Динкић је истакао да је порески систем само један сегмент за привлачење инвестиција у коме ће Министарство покушати да за једну трећину смањи оптерећење, што ће бити и најрадикалнији потез овог министарства у овој години. У склопу законодавне активности, биће донет и закон о играма на срећу јер је ова област у потпуности у сивој зони, а што ће у значајној мери компензовати губитак фискалних прихода услед смањивања пореза на плате.
Он је рекао да је један од закона планираних за првих сто дана рада и закон о измиривању обавеза Републике Србије по основу зајма за препород Србије и најавио да ће прва транша исплата кренути ове године. Министар је додао да је један од кључних закона које треба усвојити и закон о осигурању, којим би та област која је потпуно неуређена била по први пут доведена у ред у Србији и најавио оснивање Агенције за супервизију рада осигуравајућих друштава која ће радити по угледу на сличне агенције из европских земаља.
Два закона која ће помоћи осигуравање банкарских кредита су закон о националној корпорацији за осигурање стамбених кредита и закон о изменама и допунама закона о гаранцијском фонду, који ће бити много агресивнији у осигуравању банкарских кредита, а новина ће бити и то што ће осигуравати и кредите за пољопривреду и за развој недовољно развијених подручја.
Преосталих 11 закона које ће Министарство предложити у првих 100 дана су:
- Закон о престанку важења Закона о порезу на финансијске трансакције
- Закон о престанку важења Закона о порезу на фонд зарада
- Закон о изменама и допунама Закона о акцизама
- Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање
- Закон о изменама и допунама Закона о порезима на употребу, држање и ношење ствари
- Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
- Закон о измиривању обавеза Републике Србије по основу зајма за привредни развој
- Закон о допунама Закона о порезу на промет
- Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовину
- Закон о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа
- Закон о изменама и допунама Закона о јавним приходима и јавним расходима
Министар је подсетио на то да је 15. март крајњи рок за пријаву пореза на доходак грађана и позвао све пореске обвезнике који су у 2003. години остварили годишнији доходак већи од 867.225 динара да то и пријаве у законском року. Према његовим речима, ове године Пореска управа по први пут већ има евиденцију потенцијалних пореских обвезника, према којој је регистровано њих око 18.500, тако да сви они који не буду платили порез преузимају ризик да буду кажњени.
Динкић је рекао да се према закону, у зависности од суме непријављеног пореза, затворске казне крећу од шест месеци до десет година и објаснио да овај закон у том делу до сада није спровођен, али да ће нова Пореска управа почети да га примењује, при чему од 15. марта креће контрола чије је спровођење знатно олакшано увођењем информационог система, који ће и даље бити кључна инвестиција у пореској управи.
Министар финансија најавио је да ће следеће недеље предложити Влади Србије да измени уредбу везану за увођење фискалних каса, чиме би рок за њихово увођење био продужен, јер услед промене Владе, многи који су били у обавези да до 28. фебруара набаве ове касе нису то учинили. При томе, установљено је и да је понуда каса на тржишту мала, због чега ће Министарство предложити Влади да и другим фирмама омогући давање лиценци за продају каса.
Динкић је данас представио и нови тим Министарства финансија. Нови заменик министра је бивши вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Весна Арсић, помоћник за сектор трезора је Весна Џинић, која је радила у "Сосијете женерал банци", а нови секретар Министарства је Весна Ковач, која је раније била генерални секретар НБС. Помоћници министра су Горан Анђелић, који ће бити задужен за финансијски систем, Небојша Скорић, бивши директор за имовину у НБС а сада директор за имовину у Министарству финансија, док ће на челу Пореске управе бити Владимир Илић. Министар је најавио да ће на сутрашњој седници Владе бити изабран нови директор Управе царина и још један помоћник министра и навео да ће јачање кадровске структуре и организације Министарства бити један од приоритета у његовом раду.
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана