Ђурић је истакао да је у обраћању парламентарној скупштини НАТО у Охају послао јасну поруку да Србија не види Босну и Херцеговину као моноетничку државу и да је не види као државу у којој ће једна страна наметати другим двема странама политичку вољу.
Србија управо, уз снажну подршку Дејтонском споразуму, захтева да се стране односе једна према другој са поштовањем и да се отворена питања решавају искључиво кроз унутрашњи дијалог, а не кроз било какву врсту наметања, поручио је министар.
То је, како је додао, била и прилика да говори о нашој визији будућности Балкана, зато што Србија верује да време подела у нашем региону треба да остане иза нас, а да време економске сарадње, време изградње инфраструктурних, културних и образовних веза треба да још снажније буде испред нас.
Према његовим речима, у 21. веку на Балкану је стасала једна нова генерација која не верује да су контролни пунктови, рампе и физичке баријере начин да докажете ни своју државност, ни свој идентитет, ни своју културну самобитност и да ниједна од наших држава на Балкану неће бити мање држава због тога што ће људи моћи да слободно циркулишу, да слободно тргују, да слободно међусобно сарађују и да стварају врсту релације која ће осигурати трајан мир и будућност у региону.
Управо је зато, како је објаснио, у контексту Дејтонског споразума инсистирао на томе да поштовање и уважавање, а не наметање, треба да буде наше оруђе да стигнемо до тог циља.
Ђурић је навео да је у Дејтону имао и низ важних разговора, пре свега са члановима америчке државне администрације.
Разговарао сам са групом америчких чланова Конгреса из обе политичке партије. Мислим да је за Србију веома значајно да се са истакнутим америчким политичким лидерима повезујемо и образлажемо нашу позицију. Чуо сам много позитивних тонова на овом састанку са америчким конгресменима и мислим да српско-амерички односи имају једну добру динамику, рекао је министар.
Он је посебно указао на важност порука које је у говору у Дејтону упутио заменик државног секретара САД Кристофер Ландау, које су охрабрујуће за Србију и Србе у региону.
Америчка администрација, како на основу тог обраћања, тако и на основу одличног састанка који смо имали са господином Ландоуом, заиста жели да изгради нови позитиван тип односа и са Србијом и са читавим регионом. Када је реч о Босни и Херцеговини, идеја да се ствара нека унитарна држава, идеја да се споља намећу решења очигледно у садашњој администрацији САД не може да наиђе на подршку, констатовао је Ђурић.
Он је додао да је током боравка у Дејтону имао и веома продуктиван сусрет са британском специјалном изасланицом за Западни Балкан Карен Пирс, са којом је разменио мишљења о томе како да се, у наставку недавних разговора вођених у Београду са шефом британске дипломатије Дејвидом Ламијем, ради на отварању и отпочињању стратешког дијалога са циљем да се две економије и друштва још квалитетније повежу.
Министар је најавио и да ће вечерас присуствовати важној вечери, која ће окупити генералног секретара НАТО и представнике држава и територија из нашег региона.
Не очекујем да ће то за представнике Србије бити лака дискусија, али сасвим сигурно знам да принципи које ми заговарамо, а то су принципи сарадње са једне стране, а са друге стране међусобног уважавања и поштовања и поштовања територијалног интегритета, једнако значе данас за све учеснике, као што су важили и пре 80 година, када су их УН уписале у своју повељу, рекао је Ђурић.