Ђурић је, обраћајући се на церемонији отварања заседања Парламентарне скупштине НАТО које се одржава у Дејтону, у америчкој држави Охајо, упозорио на то да било какав покушај централизације БиХ, нарочито ако се спроводи мимо воље ентитета, није само правно упитан, већ је и потенцијално дестабилизујући.
Према његовим речима, Босна и Херцеговина није моноетничка држава, а једини одрживи пут напред јесте онај који поштује њену јединствену структуру и аутономију њених конститутивних народа, док све друго ризикује да поништи мир који је Дејтон донео.
Он је истакао да ће Србија увек бити поуздан и одан партнер у очувању мира, противећи се и сепаратизму и присилној централизацији.
Ако смо заиста посвећени путу ка будућности, наша је одговорност да не продубљујемо поделе нити оживљавамо старе сукобе, већ да пронађемо пут напред - ка међусобном разумевању, трајном миру и заједничком економском развоју који ће користити свим заједницама, поручио је Ђурић.
Према његовим речима, за Републику Србију Дејтонски споразум остаје жив и обавезујући правни оквир - споразум који гарантује уставни поредак и равноправност три конститутивна народа и два ентитета у Босни и Херцеговини.
Србија, како је додао, у потпуности подржава територијални интегритет Босне и Херцеговине, али се исто тако залаже за очување уставних надлежности Републике Српске, онако како су гарантоване Дејтонским споразумом.
Министар је истакао да смо сведоци забрињавајућих покушаја ревизије Дејтонског споразума, и то не путем демократског консензуса или инклузивног дијалога, већ кроз наметнуте одлуке и покушаје присилне централизације Босне и Херцеговине, чиме се подривају и њена уставна структура и слово оригиналног споразума.
Овде смо данас да обележимо годишњицу Дејтонског споразума, али и да поново потврдимо нашу посвећеност његовим принципима. Ако желимо просперитет, морамо одбацити илузију да се он може постићи одвојено, или кроз ревизију равнотеже коју је Дејтон пажљиво успоставио, нагласио је Ђурић.
Србија остаје чврста на том путу, поручио је он и истакао посвећеност будућности у којој Балкан није зона тензија, већ простор могућности, заснован на компромису, међусобном поштовању и искреној посвећености заједничком напретку.
Према његовим речима, Србија је данас држава која се убрзано развија и настоји да постане пуноправна чланица Европске уније, а на том путу посвећена је регионалној сарадњи.