„Данас се, са дужним пијететом и поштовањем, сећамо Мајске скупштине из 1848. године, једног од најважнијих догађаја у новијој историји српског народа. У сенци великих европских превирања и револуционарних таласа, наши преци сабрали су се у Сремским Карловцима, не ради конфронтације, већ ради очувања идентитета, слободе и сопствених права.
У времену буђења народа и националних идеја у Европи, Срби су на овим подручјима само желели да буду уважени као етничка заједница, као народ. То је био вапај да будемо признати као и сви други европски народи са својим пореклом, историјом и вером.
У тим изузетно тешким тренуцима, када је изгледало да ће други одлучивати о нашем опстанку и судбини, Срби северно и јужно од Саве и Дунава су показали и доказали да постоје вредности које их сабирају у једно, а то су нераскидиво културно и духовно јединство, као и чврсто уверење у правду.
Прогласивши Војводство Србије, Срби нису тражили туђе, већ су само бранили своје, где су вековима живели. Био је то вапај за равноправношћу и захтев за уважавање српских захтева.
Мајска скупштина није била позив на рат, она је била последњи позив за мир, договор и уважавање. Уместо тога, уследио је напад на Сремске Карловце, и почетак херојске одбране која је тражила велике жртве, али која је и изродила ванредне примере јунаштва и храбрости. Жестина њиховог отпора и решеност на слободу била је убедљив доказ љубави овог народа према своме српском имену и пореклу. Из те борбе добили смо један важан наук за будућа покољења, да без јединства нема опстанка, да нам нико са стране неће даривати слободу и напредак. Учећи на том примеру, ми данас свдочимо да се налазимо у времену најбољих могућих српско мађарских односа.
Данас, више него икад, потребна нам је таква мудрост. Потребно нам је сећање, али не као тешки терет прошлих дешавања, већ потенцијал на коме можемо да градимо мостове помирења и сарадње. Потребно нам је јединство – не против некога, већ у корист свих. Потребна нам је снага да наставимо реформе у нашем друштву, да зауставимо поделе и мржњу, како бисмо сачували мир и сувереност.
Позивам све друштвене актере да у духу Мајске скупштине будемо сабрани око заједничких циљева: наставка економског и друштвеног развоја Србије како бисмо осигурали нашим потомцима сигурну будућност и сачували Србију!
Нека нам Мајска скупштина буде стални подсетник — не само на оно што је некада било, већ на оно што морамо бити. Мајска скупштина треба да буде симбол нашег народног сабрања и решености да будемо слободни и своји.
Живела Србија!“, навео је премијер.