П:
О:
Читај ми
Повећана спољнотрговинска робна размена за период јануар–март
Београд,
30. април 2008.
Републички завод за статистику саопштио је да укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–март 2008. године износи 7938,3 милиона долара, што чини пораст од 38,5 одсто у односу на исти период претходне године, односно 5304,7 милиона евра, што је за 21,4 одсто више у поређењу са истим периодом претходне године.
Извезено је робе у вредности од 2507,9 милиона долара, што чини повећање од 37,6 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено за 5430,4 милиона долара, што је за 39 одсто више него у истом периоду претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 1675,6 милиона, што је повећање од 20,5 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе забележио је вредност од 3629,1 милиона евра, што је за 21,8 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.
Дефицит износи 2922,5 милиона долара, што чини повећање од 40,2 одсто у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 1953,5 милиона, што је за 22,9 одсто више у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 46,2 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 46,6 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који на светском тржишту бележе све већи скок цена у последње време и који у протеклом периоду чини 21,6 одсто укупног увоза, затим увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње), иако су реалне зараде у марту у односу на фебруар текуће године биле реално мање за 0,6 одсто, а раст јавне потрошње, посматран средњорочно, и даље је висок.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум.
Извоз Србије са земљама ЦЕФТА споразума у посматраном периоду износи 768,3 милиона долара, а увоз 419,5 милиона долара. Овај суфицит у размени резултат је првенствено већег извоза пољопривредних производа на ова тржишта.
Такође, повећање извоза резултат је извоза вишкова пољопривредних производа, а извоз поврћа и воћа са нашег поднебља бележи вредност од 98 милиона долара (нарочито малине, вишње, шљиве и свеже јабуке), мада је и увоз (пре свега агрума) на истом нивоу, док је извоз житарица и производа од њих 79 милиона долара. Повећање извоза резултат је и потписаног Споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту (суфицит у размени са ЕУ износи 67 милиона долара), као и повољних односа размене (осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 67,1 одсто (1683,9 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 24,4 одсто (612,3 милиона долара) и опрема 8,5 одсто (211,7 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,9 одсто (3361,7 милиона долара), затим роба за широку потрошњу 22,8 одсто (1236,4 милиона долара) и опрема 15,3 одсто (832,3 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу појединачно били су Италија (305,9 милиона долара), Босна и Херцеговина (282,2 милиона долара) и Немачка (273 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у увозу појединачно били су Руска Федерација (950,1 милиона долара), Немачка (631 милион долара) и Италија (501,5 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, као и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу за 2007. годину највеће учешће имају гвожђе и челик (329 милиона долара), обојени метали (188 милиона долара), одећа (134 милиона долара), разни готови производи (115 милиона долара) и производи од метала (114 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 35,1 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (609 милиона долара), друмска возила (448 милиона долара), природни гас (370 милиона долара), гвожђе и челик (240 милиона долара) и електричне машине и апарати (218 милиона долара), а њихов увоз чини 34,7 одсто укупног увоза.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за трећи месец, на листи првих 100 производа у извозу, прва два места су топло ваљани производи различитих димензија са вредношћу од 50 милиона долара, затим следе нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 19 милиона долара, топло ваљани производи других димензија су на четвртом месту са више од 18 милиона долара, пети су делови за машине (16 милиона долара), следе малине са приближно15 милиона долара, а плоче и лимови од легуре алуминијума, као и ваљани производи пресвучени калајем, имају вредности извоза од по 14 милиона долара.
Листа првих 100 производа у увозу за март показује да су у врху нафта са 136 милиона долара и гас са вредношћу од 97 милиона долара, а затим следе путнички аутомобили са 73 милиона долара.
У марту је забележен и значајан увоз плинског уља (44 милиона долара), увоз лекова за малопродају (углавном из земаља ЕУ) износио је 35 милиона долара, металуршки кокс увезен је за 35 милиона долара, моторна возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) увезена су за 28 милиона долара, а електрична енергија за 24 милиона долара.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 1675,6 милиона, што је повећање од 20,5 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе забележио је вредност од 3629,1 милиона евра, што је за 21,8 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.
Дефицит износи 2922,5 милиона долара, што чини повећање од 40,2 одсто у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 1953,5 милиона, што је за 22,9 одсто више у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 46,2 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 46,6 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који на светском тржишту бележе све већи скок цена у последње време и који у протеклом периоду чини 21,6 одсто укупног увоза, затим увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње), иако су реалне зараде у марту у односу на фебруар текуће године биле реално мање за 0,6 одсто, а раст јавне потрошње, посматран средњорочно, и даље је висок.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум.
Извоз Србије са земљама ЦЕФТА споразума у посматраном периоду износи 768,3 милиона долара, а увоз 419,5 милиона долара. Овај суфицит у размени резултат је првенствено већег извоза пољопривредних производа на ова тржишта.
Такође, повећање извоза резултат је извоза вишкова пољопривредних производа, а извоз поврћа и воћа са нашег поднебља бележи вредност од 98 милиона долара (нарочито малине, вишње, шљиве и свеже јабуке), мада је и увоз (пре свега агрума) на истом нивоу, док је извоз житарица и производа од њих 79 милиона долара. Повећање извоза резултат је и потписаног Споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту (суфицит у размени са ЕУ износи 67 милиона долара), као и повољних односа размене (осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 67,1 одсто (1683,9 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 24,4 одсто (612,3 милиона долара) и опрема 8,5 одсто (211,7 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,9 одсто (3361,7 милиона долара), затим роба за широку потрошњу 22,8 одсто (1236,4 милиона долара) и опрема 15,3 одсто (832,3 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу појединачно били су Италија (305,9 милиона долара), Босна и Херцеговина (282,2 милиона долара) и Немачка (273 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у увозу појединачно били су Руска Федерација (950,1 милиона долара), Немачка (631 милион долара) и Италија (501,5 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, као и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу за 2007. годину највеће учешће имају гвожђе и челик (329 милиона долара), обојени метали (188 милиона долара), одећа (134 милиона долара), разни готови производи (115 милиона долара) и производи од метала (114 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 35,1 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (609 милиона долара), друмска возила (448 милиона долара), природни гас (370 милиона долара), гвожђе и челик (240 милиона долара) и електричне машине и апарати (218 милиона долара), а њихов увоз чини 34,7 одсто укупног увоза.
Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за трећи месец, на листи првих 100 производа у извозу, прва два места су топло ваљани производи различитих димензија са вредношћу од 50 милиона долара, затим следе нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 19 милиона долара, топло ваљани производи других димензија су на четвртом месту са више од 18 милиона долара, пети су делови за машине (16 милиона долара), следе малине са приближно15 милиона долара, а плоче и лимови од легуре алуминијума, као и ваљани производи пресвучени калајем, имају вредности извоза од по 14 милиона долара.
Листа првих 100 производа у увозу за март показује да су у врху нафта са 136 милиона долара и гас са вредношћу од 97 милиона долара, а затим следе путнички аутомобили са 73 милиона долара.
У марту је забележен и значајан увоз плинског уља (44 милиона долара), увоз лекова за малопродају (углавном из земаља ЕУ) износио је 35 милиона долара, металуршки кокс увезен је за 35 милиона долара, моторна возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) увезена су за 28 милиона долара, а електрична енергија за 24 милиона долара.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара