Број новооболелих случајева на 100.000 становника износио је 258,3 за мушкарце и 228,7 за жене, преноси агенција Бета.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић нагласио је на данашњој конференцији за новинаре да се већина малигних обољења у Републици може спречити уколико буду смањени фактори ризика, међу којима су први на листи - пушење, гојазност и недовољно кретање.
Милосављевић је додао да су и остале болести од којих грађани Србије најчешће умиру у директној вези са ризичним понашањем. У нашој земљи највише особа умире од болести срца и крвних судова, на другом месту су малигна обољења, а на трећем повреде, међу којима су најзаступљеније оне у саобраћајним несрећама.
До 1995. године у Србији није вођена адекватна евиденција о броју новооболелих и умрлих од рака, а Институт за заштиту здравља Србије ове године обрадио је податке из 2000. године. Министар је објаснио да подаци на годишњем нивоу не могу да буду прецизни због чега се углавном раде анализе за период од две године уназад.
Представница Центра за превенцију и контролу незаразних болести Анђелка Вукичевић рекла је да су малигна обољења плућа, дебелог црева и простате најчешћа код мушкараца, док је код жена на првом месту по броју оболелих рак дојке, а следе рак грлића материце и дебелог црева.
Она је нагласила да око 15 одсто случајева рака није регистровано, а да кратак период у коме се на стручан начин региструје број оболелих и умрлих од те болести онемогућава да се унапред предвиди број новооболелих.
Према њеним речима, по регистрованом броју мушкараца оболелих од рака централна Србија налази се у групи земаља Европе са релативно малим ризиком обољевања, док се по броју оболелих жена налази међу земљама са знатно већим ризиком.
Она је додала и да подаци о броју оболелих мушкараца нису реални, јер значајан број оболелих од рака плућа и бронха остаје нерегистрован.
Стручњаци Института упозорили су на то да ће, према проценама Светске здравствене организације, ризик од обољевања од рака до 2020. године континуирано расти у земљама у развоју, а да ће стагнирати у развијеним земљама.