Старовић је на десетом годишњем Балкан форуму у Будимпешти, који се од 9. до 11. марта одржава у главном граду Мађарске, учествовао на панелу „Од речи до дела: проширење и Западни Балкан“, заједно са мађарским министром за послове Европске уније Јаношем Боком, заменицом министра за Европу и спољне послове Албаније Меги Фино и главним преговарачем Црне Горе са Европском унијом Предрагом Зеновићем.
Он је указао на то да је Западни Балкан географски окружен државама чланицама ЕУ и да су економије региона већ снажно повезане са европским тржиштем.
Према његовим речима, у случају Србије готово две трећине трговине одвија се са ЕУ, која је уједно и највећи инвеститор у српску привреду.
Министар је указао на то да су реформе у Србији стварне и континуиране и да процес приступања ЕУ представља главни оквир за унутрашње промене у земљи – од реформе правосуђа и јачања институција до унапређења пословног окружења и усклађивања економских политика са европским прописима и стандардима.
Старовић је, говорећи о конкретним корацима који би показали већу посвећеност проширењу, навео постепену интеграцију нашег региона у Јединствено европско тржиште, као и иницијативу Европске комисије да започне преговоре о иницијативи „Роминг као код куће“, односно о проширењу режима роминга Европске уније на Западни Балкан.
За грађане региона, како је објаснио, то не значи само ниже трошкове комуникације, већ представља снажан симбол стварне интеграције.
Он је указао и на значај потенцијалног укључивања региона у шенгенски простор, наводећи да Западни Балкан данас на одређени начин функционише као унутрашња спољашња граница ЕУ, јер је географски унутар европског простора, али и даље одвојен границама које успоравају трговину и кретање људи.
Према његовим речима, неке државе чланице, међу којима је и Мађарска, често наглашавају да проширење није терет, већ прилика за Европску унију, јер Западни Балкан представља растућа тржишта, важне транспортне и енергетске коридоре, као и значајан људски капитал.
Западни Балкан припада Европској унији – историјски, економски и политички. Питање данас није да ли ће се проширење догодити, већ да ли ће Европа искористити стратешки тренутак да се оно догоди пре, а не касније, закључио је Старовић.