П:
О:
Читај ми
Забележен пораст спољнотрговинске робне размене у периоду јануар–фебруар
Београд,
31. март 2008.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–фебруар 2008. године износила 4.875,1 милион долара, што је за 43,3 одсто више у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–фебруар ове године износила је 3.317,5 милиона евра, што чини пораст од 27,1 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Извезено је робе у вредности од 1.549,6 милиона долара, што је повећање од 39,8 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 3.325,5 милиона долара, што је за 44,9 одсто више када се упореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност 1.054 милиона, што чини повећање од 24 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе је имао вредност од 2.263,5 милиона, што је више за 28,5 одсто у односу на исти период 2007. године.
Дефицит за период јануар–фебруар 2008. године износио је 1.775,9 милиона долара, што чини повећање од 49,7 одсто односу на исти период прошле године. Изражен у еврима дефицит је износио 1.209,5 милиона, што чини повећање од 32,8 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом износила је 46,6 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 48,3 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који у протеклом периоду чини 23,5 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену.
На повећан увоз утицао је и раст тражње (јавне и личне потрошње), реалне зараде у фебруару у односу на јануар текуће године биле су реално више за 9,1 одсто, док је раст јавне потрошње, по средњорочним тенденцијама, и даље висок.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, извоза вишкова пољопривредних производа, при чему је извоз поврћа и воћа 66 милиона долара (нарочито малине, вишње и шљиве и свеже јабуке), а житарица и производа од њих 46 милиона долара.
Такође, повећање извоза резултат је потписаног споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, као и повољних односа размене (поред повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 67,6 одсто (1046,8 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 24,3 одсто (376,9 милиона долара) и опрема 8,1 одсто (125,9 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 62,7 одсто (2.084,7 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 22,5 одсто (748,9 милиона долара) и опрема 14,8 одсто (491,9 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (199,3 милиона долара), Немачка (174,7 милиона долара) и Босна и Херцеговина (168,1 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери у увозу били су Руска Федерација (626,1 милион долара), Немачка (366,6 милиона долара) и Италија (297,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и због недовољног коришћења билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу за 2007. годину највеће учешће су имали гвожђе и челик (210 милиона долара), обојени метали (120 милион долара), одећа (87 милиона долара), производи од метала нигде непоменути (72 милиона долара) и разни готови производи нигде непоменути (67 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 35,9 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (394 милиона долара), природни гас (256 милиона долара), друмска возила (252 милиона долара), електричне машине и апарати (142 милиона долара) и гвожђе и челик (134 милиона долара), а њихов увоз чини 35,4 одсто укупног увоза.
На листи првих 100 производа у извозу по Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ), на прва три места су топло ваљани производи различитих димензија са вредношћу од приближно 62 милиона долара, затим следе нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 18 милиона долара, машине, уређаји и опрема су на петом месту са 16 милиона долара, следе малине са 15 милиона долара, а на седмом месту су ваљани производи пресвучени калајем са приближно 15 милиона долара, затим делови за машине (14 милина долара), плоче и лимови (12 милина долара), колико отпада и на извоз хулахоп чарапа.
Листа првих 100 производа у увозу за фебруар показује да су на првом месту гас са 116 милиона долара и нафта са вредношћу од 87 милиона долара, а затим следе путнички аутомобили са 55 милиона долара.
У фебруару је забележен и значајан увоз плинског уља у висини од 41 милион долара. Металуршки кокс је увезен за 35 милиона долара, колико је износио и увоз лекова за малопродају (углавном из земаља ЕУ).
Увоз електричне енергије је износио 28 милиона долара, а следе моторна возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) са 24 милиона долара.
Извезено је робе у вредности од 1.549,6 милиона долара, што је повећање од 39,8 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 3.325,5 милиона долара, што је за 44,9 одсто више када се упореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност 1.054 милиона, што чини повећање од 24 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе је имао вредност од 2.263,5 милиона, што је више за 28,5 одсто у односу на исти период 2007. године.
Дефицит за период јануар–фебруар 2008. године износио је 1.775,9 милиона долара, што чини повећање од 49,7 одсто односу на исти период прошле године. Изражен у еврима дефицит је износио 1.209,5 милиона, што чини повећање од 32,8 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом износила је 46,6 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 48,3 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који у протеклом периоду чини 23,5 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену.
На повећан увоз утицао је и раст тражње (јавне и личне потрошње), реалне зараде у фебруару у односу на јануар текуће године биле су реално више за 9,1 одсто, док је раст јавне потрошње, по средњорочним тенденцијама, и даље висок.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, извоза вишкова пољопривредних производа, при чему је извоз поврћа и воћа 66 милиона долара (нарочито малине, вишње и шљиве и свеже јабуке), а житарица и производа од њих 46 милиона долара.
Такође, повећање извоза резултат је потписаног споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, као и повољних односа размене (поред повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 67,6 одсто (1046,8 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 24,3 одсто (376,9 милиона долара) и опрема 8,1 одсто (125,9 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 62,7 одсто (2.084,7 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 22,5 одсто (748,9 милиона долара) и опрема 14,8 одсто (491,9 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (199,3 милиона долара), Немачка (174,7 милиона долара) и Босна и Херцеговина (168,1 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери у увозу били су Руска Федерација (626,1 милион долара), Немачка (366,6 милиона долара) и Италија (297,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и због недовољног коришћења билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу за 2007. годину највеће учешће су имали гвожђе и челик (210 милиона долара), обојени метали (120 милион долара), одећа (87 милиона долара), производи од метала нигде непоменути (72 милиона долара) и разни готови производи нигде непоменути (67 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 35,9 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (394 милиона долара), природни гас (256 милиона долара), друмска возила (252 милиона долара), електричне машине и апарати (142 милиона долара) и гвожђе и челик (134 милиона долара), а њихов увоз чини 35,4 одсто укупног увоза.
На листи првих 100 производа у извозу по Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ), на прва три места су топло ваљани производи различитих димензија са вредношћу од приближно 62 милиона долара, затим следе нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 18 милиона долара, машине, уређаји и опрема су на петом месту са 16 милиона долара, следе малине са 15 милиона долара, а на седмом месту су ваљани производи пресвучени калајем са приближно 15 милиона долара, затим делови за машине (14 милина долара), плоче и лимови (12 милина долара), колико отпада и на извоз хулахоп чарапа.
Листа првих 100 производа у увозу за фебруар показује да су на првом месту гас са 116 милиона долара и нафта са вредношћу од 87 милиона долара, а затим следе путнички аутомобили са 55 милиона долара.
У фебруару је забележен и значајан увоз плинског уља у висини од 41 милион долара. Металуршки кокс је увезен за 35 милиона долара, колико је износио и увоз лекова за малопродају (углавном из земаља ЕУ).
Увоз електричне енергије је износио 28 милиона долара, а следе моторна возила за превоз особа (аутобуси и минибуси) са 24 милиона долара.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара