П:
О:
Читај ми
Спољнотрговинска робна размена за јануар у порасту у односу на исти период претходне године
Београд,
14. март 2008.
Републички завод за статистику саопштио је данас да укупна спољнотрговинска робна размена Србије за јануар ове године износи 2201,1 милион долара, што представља пораст од 32,2 одсто у односу на исти период претходне године, односно 1495,2 милиона евра, што је пораст од 16,7 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Извезено је робе у вредности од 696 милиона долара, што чини повећање од 28,3 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено за 1505,1 милион долара, што је за 34,1 одсто више у односу на исти период претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 472,8 милиона, што чини повећање од 13,3 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе вредан је 1022,4 милиона, што је за 18,4 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.
Дефицит износи 809 милиона долара, што чини повећање од 39,4 одсто у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 549,6 милиона, што чини повећање од 23 одсто у односу на исти период 2007. године.
Покривеност увоза извозом износи 46,2 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 48,3 одсто.
Повећање увоза у протеклом месецу последица је увоза енергената, који у протеклом периоду чини 27,6 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње) иако су реалне зараде у јануару у односу на децембар протекле године биле реално ниже за 18,8 одсто, док је на раст личне потрошње у јануару утицало знатно реално повећање зарада из децембра.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, извоза вишкова пољопривредних производа, при чему је извоз поврћа и воћа 32 милиона долара (нарочито малине, вишње, шљиве и свеже јабуке), а житарица и производа од њих 18 милиона долара.
Такође, повећање извоза резултат је и потписаног Споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, као и повољних односа размене (осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта - извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 69 одсто (480,5 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 23,9 одсто (166,5 милиона долара) и опрема 7 одсто (49 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 65,6 одсто (987,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 21 одсто (316,5 милиона долара) и опрема 13,4 одсто (201 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (97,8 милиона долара), Немачка (83,6 милиона долара) и Босна и Херцеговина (69,6 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у увозу били су Руска Федерација (342,2 милиона долара), Немачка (152,3 милиона долара) и Италија (120,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом и Словенијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и због недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу за 2007. годину највеће учешће имају гвожђе и челик (97 милиона долара), обојени метали (61 милион долара), одећа (40 милиона долара), производи од метала (32 милиона долара) и поврће и воће (32 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 37,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (231 милион долара), природни гас (123 милиона долара), друмска возила (99 милиона долара), електричне машине и апарати (61 милион долара) и гвожђе и челик (58 милиона долара), а њихов увоз чини 38,0 одсто укупног увоза.
На листи првих 100 производа у извозу по Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ), на првих пет места су топло ваљани производи различитих димензија и плоче и лимови од легура, са вредношћу од приближно 88 милиона долара, затим следе делови за машине (15 милиона долара), нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 14 милиона долара. На осмом месту су малине са 13 милиона долара, прати их електрична енергија са 11 милиона долара, колико износи и извоз хулахоп чарапа.
Листа првих 100 производа у увозу по истој номенклатури за јануар показује да је на првом месту нафта са вредношћу од 170 милиона долара, затим следи гас са 100 милиона долара и путнички аутомобили са 41 милион долара.
У јануару је забележен и значајан увоз плинског уља у висини од 38 милиона долара. Металуршки кокс је увезен за 29 милиона долара, електрична енергија за 28 милиона долара, а увоз лекова за малопродају износи 21 милион долара (углавном из земаља ЕУ).
На осмом месту су моторна возила за превоз робе са 18 милиона долара, предајници са уграђеним пријемником (17 милиона долара), док је течни бутан увезен за 15 милиона долара, колико износи и увоз урее за потребе пољопривредника.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 472,8 милиона, што чини повећање од 13,3 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе вредан је 1022,4 милиона, што је за 18,4 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.
Дефицит износи 809 милиона долара, што чини повећање од 39,4 одсто у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 549,6 милиона, што чини повећање од 23 одсто у односу на исти период 2007. године.
Покривеност увоза извозом износи 46,2 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 48,3 одсто.
Повећање увоза у протеклом месецу последица је увоза енергената, који у протеклом периоду чини 27,6 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње) иако су реалне зараде у јануару у односу на децембар протекле године биле реално ниже за 18,8 одсто, док је на раст личне потрошње у јануару утицало знатно реално повећање зарада из децембра.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, извоза вишкова пољопривредних производа, при чему је извоз поврћа и воћа 32 милиона долара (нарочито малине, вишње, шљиве и свеже јабуке), а житарица и производа од њих 18 милиона долара.
Такође, повећање извоза резултат је и потписаног Споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, као и повољних односа размене (осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта - извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 69 одсто (480,5 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 23,9 одсто (166,5 милиона долара) и опрема 7 одсто (49 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 65,6 одсто (987,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 21 одсто (316,5 милиона долара) и опрема 13,4 одсто (201 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (97,8 милиона долара), Немачка (83,6 милиона долара) и Босна и Херцеговина (69,6 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у увозу били су Руска Федерација (342,2 милиона долара), Немачка (152,3 милиона долара) и Италија (120,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом и Словенијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса, као и због недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу за 2007. годину највеће учешће имају гвожђе и челик (97 милиона долара), обојени метали (61 милион долара), одећа (40 милиона долара), производи од метала (32 милиона долара) и поврће и воће (32 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 37,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (231 милион долара), природни гас (123 милиона долара), друмска возила (99 милиона долара), електричне машине и апарати (61 милион долара) и гвожђе и челик (58 милиона долара), а њихов увоз чини 38,0 одсто укупног увоза.
На листи првих 100 производа у извозу по Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ), на првих пет места су топло ваљани производи различитих димензија и плоче и лимови од легура, са вредношћу од приближно 88 милиона долара, затим следе делови за машине (15 милиона долара), нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 14 милиона долара. На осмом месту су малине са 13 милиона долара, прати их електрична енергија са 11 милиона долара, колико износи и извоз хулахоп чарапа.
Листа првих 100 производа у увозу по истој номенклатури за јануар показује да је на првом месту нафта са вредношћу од 170 милиона долара, затим следи гас са 100 милиона долара и путнички аутомобили са 41 милион долара.
У јануару је забележен и значајан увоз плинског уља у висини од 38 милиона долара. Металуршки кокс је увезен за 29 милиона долара, електрична енергија за 28 милиона долара, а увоз лекова за малопродају износи 21 милион долара (углавном из земаља ЕУ).
На осмом месту су моторна возила за превоз робе са 18 милиона долара, предајници са уграђеним пријемником (17 милиона долара), док је течни бутан увезен за 15 милиона долара, колико износи и увоз урее за потребе пољопривредника.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара