У саопштењу се наводи да од укупно расположивих средстава 94 одсто чине приходи у новцу, а 6 одсто приходи у натури, док највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа – 50 одсто и пензије – 29,4 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Републици Србији износе 37.921 динар, од чега је највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића 39,9 одсто.
У структури расположивих средстава у новцу највећи удео чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 47,1 одсто, у централној Србији (без Београда) 41,3 одсто, у Војводини 46,5 одсто и у Београду 56 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 27,8 одсто, у централној Србији (без Београда) 28,3 одсто, у Војводини 25,9 одсто и у Београду 28,5 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 3,4 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 5 одсто расположивих средстава.
Приходи у натури у Србији износе 5,9 одсто укупно расположивих средстава, у централној Србији (без Београда) 9,2 одсто, у Војводини 4,9 одсто и у Београду 1,8 одсто.
Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству износе у Србији 37.921 динар, у централној Србији (без Београда) 34.965 динара, у Војводини 34.089 динара и у Београду 49.055 динара.
У структури личне потрошње навише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 41,5 одсто, у Војводини 36,5 одсто и у Београду 39,9 одсто.
За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини 18,1 одсто, у централној Србији (без Београда) 17,1 одсто и у Београду 13,5 одсто.
На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.315 динара, а у Београду 2.023 динара.
На комуникације у централној Србији (без Београда) издваја се 1.103 динара, у Војводини 1.032 динара и у Београду 1.726 динара.
За остале издатке у Србији издваја се – за транспорт 9,5 одсто, одећу и обућу 5,9 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,7 одсто, а на рекреацију и културу 4,8 одсто.
Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Поменутом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.
Такође, анкетом се прикупљају подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка. Домаћинством се сматра заједница лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) – за производе и услуге личне потрошње, и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у четвртом кварталу (1.200 за Србију), анкетирана су 1.153 домаћинства, односно 96 одсто.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (COICOP-HBS).
Евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит.
Вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња), евидентира се по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у четвртом кварталу 2007. године и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства, додаје се у саопштењу.