П:
О:
Читај ми
Повећана спољнотрговинска робна размена за период јануар-децембар 2007. године
Београд,
31. јануар 2008.
Републички завод за статистику саопштио је данас да укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-децембар 2007. године износи 27175,2 милиона долара, што је пораст од 38,6 одсто у односу на исти период претходне године, односно 19790,9 милиона евра, што је за 27,2 одсто више у поређењу са истим периодом претходне године.
У саопштењу се прецизира да је извезено робе у вредности од 8824,8 милиона долара, што чини повећање од 37,3 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено за 18350,4 милиона долара, што је за 39,3 одсто више у односу на исти период претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 6432,2 милиона, што чини повећање од 26,1 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе имао је вредност од 13358,7 милиона, што је за 27,7 одсто више у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 9525,6 милиона долара, што чини повећање од 41,2 одсто у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 6926,4 милиона, што је повећање од 29,2 одсто у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 48,1 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је износила 48,8 одсто, као последица бржег раста увоза у последња два месеца.
Повећање увоза у протеклом периоду, последица је увоза енергената, који у протеклом периоду чини 17,3 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње – јавне и личне потрошње.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, као и извоза вишкова пољопривредних производа.
Такође, повећање извоза резултат је и извоза поврћа и воћа који износи 467 милиона долара – нарочито малине, вишње, шљиве и свеже јабуке, житарица и производа од њих који износи 343 милиона долара, потписаног Споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, као и повољних односа размене.
Осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта, односно то што извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 65,8 одсто (5806 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26,8 одсто (2366,4 милиона долара) и опрема 7,4 одсто (652,4 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 60,8 одсто (11160,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 21,7 одсто (3989,7 милиона долара) и опрема 17,4 одсто (3200,1 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу појединачно били су Италија (1094,2 милиона долара), Босна и Херцеговина (1042,1 милион долара) и Црна Гора (950,9 милиона долара).
У увозу, главни спољнотрговински партнери такође појединачно били су Руска Федерација (2625,9 милиона долара), Немачка (2169,7 милиона долара) и Италија (1777,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу за 2007. годину највеће учешће имају гвожђе и челик (1094 милиона долара), обојени метали (694 милиона долара), поврће и воће (467 милиона долара), одећа (445 милиона долара) и производи од метала (426 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 35,4 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1962 милиона долара), друмска возила (1503 милиона долара), гвожђе и челик (917 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (881 милион долара) и електричне машине и апарати (807 милиона долара), а њихов увоз чини 33,1 одсто укупног увоза.
На листи првих 100 производа у извозу на првом месту су машине и уређаји са 30,8 милиона долара, затим рафинисани шећер са 21,5 милиона долара (коришћење могућности преференцијалног извоза у ЕУ), треће место заузимају топло ваљани производи (15,6 милиона долара), следе ваљани производи превучени калајем (15,4 милиона долара), на петом месту су малине са 13,3 милиона долара, а затим лекови за малопродају са 12,4 милиона долара.
Листа првих 100 производа у увозу за децембар показује да је на првом месту нафта са вредношћу од 131,9 милиона долара. Затим следи гас са 88,2 милиона долара и путнички аутомобили са 51,4 милиона долара. У децембру је био значајан и увоз лекова за малопродају у износу од 38,2 милиона долара (углавном из земаља ЕУ), као и плинског уља у вредности од 38,1 милион долара.
На шестом месту су предајници са уграђеним пријемником (30,8 милиона долара), металуршки кокс је увезен за 21,9 милиона долара, а моторна возила за превоз робе за 21,2 милиона долара, док велику ставку у прошлом месецу чини и увоз телевизијских пријемника у боји вредан 19,1 милион долара.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 6432,2 милиона, што чини повећање од 26,1 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе имао је вредност од 13358,7 милиона, што је за 27,7 одсто више у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 9525,6 милиона долара, што чини повећање од 41,2 одсто у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 6926,4 милиона, што је повећање од 29,2 одсто у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 48,1 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је износила 48,8 одсто, као последица бржег раста увоза у последња два месеца.
Повећање увоза у протеклом периоду, последица је увоза енергената, који у протеклом периоду чини 17,3 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње – јавне и личне потрошње.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, као и извоза вишкова пољопривредних производа.
Такође, повећање извоза резултат је и извоза поврћа и воћа који износи 467 милиона долара – нарочито малине, вишње, шљиве и свеже јабуке, житарица и производа од њих који износи 343 милиона долара, потписаног Споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, као и повољних односа размене.
Осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта, односно то што извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 65,8 одсто (5806 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26,8 одсто (2366,4 милиона долара) и опрема 7,4 одсто (652,4 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 60,8 одсто (11160,6 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 21,7 одсто (3989,7 милиона долара) и опрема 17,4 одсто (3200,1 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу појединачно били су Италија (1094,2 милиона долара), Босна и Херцеговина (1042,1 милион долара) и Црна Гора (950,9 милиона долара).
У увозу, главни спољнотрговински партнери такође појединачно били су Руска Федерација (2625,9 милиона долара), Немачка (2169,7 милиона долара) и Италија (1777,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу за 2007. годину највеће учешће имају гвожђе и челик (1094 милиона долара), обојени метали (694 милиона долара), поврће и воће (467 милиона долара), одећа (445 милиона долара) и производи од метала (426 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 35,4 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1962 милиона долара), друмска возила (1503 милиона долара), гвожђе и челик (917 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (881 милион долара) и електричне машине и апарати (807 милиона долара), а њихов увоз чини 33,1 одсто укупног увоза.
На листи првих 100 производа у извозу на првом месту су машине и уређаји са 30,8 милиона долара, затим рафинисани шећер са 21,5 милиона долара (коришћење могућности преференцијалног извоза у ЕУ), треће место заузимају топло ваљани производи (15,6 милиона долара), следе ваљани производи превучени калајем (15,4 милиона долара), на петом месту су малине са 13,3 милиона долара, а затим лекови за малопродају са 12,4 милиона долара.
Листа првих 100 производа у увозу за децембар показује да је на првом месту нафта са вредношћу од 131,9 милиона долара. Затим следи гас са 88,2 милиона долара и путнички аутомобили са 51,4 милиона долара. У децембру је био значајан и увоз лекова за малопродају у износу од 38,2 милиона долара (углавном из земаља ЕУ), као и плинског уља у вредности од 38,1 милион долара.
На шестом месту су предајници са уграђеним пријемником (30,8 милиона долара), металуршки кокс је увезен за 21,9 милиона долара, а моторна возила за превоз робе за 21,2 милиона долара, док велику ставку у прошлом месецу чини и увоз телевизијских пријемника у боји вредан 19,1 милион долара.
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана