П:
О:
Читај ми
Забележен пораст спољнотрговинске робне размене у периоду јануар–новембар
Београд,
27. децембар 2007.
Републички завод за статистику Србије саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-новембар 2007. године износила 24.419,8 милиона долара, што је за 38,8 одсто више у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за поменути период ове године износила је 17.902,1 милиона евра, што чини пораст од 27,5 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Извезено је робе у вредности од 7.982,4 милиона долара, што чини повећање од 38,1 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 16.437,4 милиона долара, што је више за 39,2 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 5.854,8 милиона, што чини повећање од 26,9 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе је имао вредност од 12.047,3 милиона, што је више за 27,8 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Дефицит за период јануар–новембар 2007. године износио је 8.454,9 милиона долара, што је за 40,3 одсто више у односу на исти период претходне године. Изражено у еврима, дефицит је износио 6.192,4 милиона, односно већи је за 28,6 одсто у односу на исти период 2006. године.
Покривеност увоза извозом износила је 48,6 одсто и незнатно је мања у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 49 одсто, као последица бржег раста увоза у последња два месеца.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који је у протеклом периоду чинио 17,2 одсто укупног увоза, затим увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње).
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум.
Такође, повећање извоза резултат је извоза вишкова пољопривредних производа, при чему је извоз поврћа и воћа износио 433 милиона долара (нарочито малине, вишње и шљиве и свеже јабуке), док је извоз житарица и производа од њих износио 318 милиона долара.
Повећање извоза резултат је потписаног Споразума са ЕУ у складу с којим производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, као и повољних односа размене јер поред повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта– извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 66,4 одсто (5300,2 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26,8 одсто (2137,0 милиона долара) и опрема 6,8 одсто (545,2 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 61,1 одсто (10.041,9 милиона долара), роба за широку потрошњу 21,7 одсто (3.560,4 милион долара) и опрема 17,2 одсто (2.835 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу у посматраном периоду били су Италија (1.002,8 милиона долара), Босна и Херцеговина (951,4 милиона долара) и Немачка (859,2 милиона долара), док су у увозу главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (2.328 милиона долара), Немачка (1.925,7 милиона долара) и Италија (1.588 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена је у протеклом периоду била највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене), а суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, као и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), највеће учешће у извозу имају гвожђе и челик (1.020 милиона долара), обојени метали (647 милиона долара), поврће и воће (433 милиона долара), одећа (405 милиона долара) и производи од метала (387 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 36,2 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.756 милиона долара), друмска возила (1.352 милиона долара), гвожђе и челик (845 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (789 милиона долара) и електричне машине и апарати (705 милиона долара), а њихов увоз чини 33,1 одсто укупног увоза.
Листа првих 100 производа по Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) у извозу и увозу за новембар разликује се у односу на претходне месеце.
На листи првих 100 производа у извозу на првом месту је рафинисани шећер са 20,7 милиона долара (коришћење могућности преференцијалног извоза у ЕУ), малине са 20,4 милиона долара, нове спољне гуме за путничке аутомобиле (17,1 милион долара), ваљани производи превучени калајем (15,5 милиона долара), топло ваљани производи (13,9 милиона долара), разни делови за машине (13,8 милиона долара) и покривачи подова и тапете од пластичних материјала (приближно 12,9 милиона долара).
Листа првих 100 производа у увозу за новембар показује да је на првом месту нафта са вредношћу од 150,2 милиона долара, гас са 73,7 милиона долара и путнички аутомобили са 56,2 милиона долара.
У новембру је забележен и значајан увоз плинског уља од 36,3 милиона долара, као и лекова за малопродају у износу од 31 милион долара, и то углавном из земаља ЕУ.
Предајници са уграђеним пријемником увезени су за 23 милиона долара, а моторна возила за превоз робе за 21 милион долара, при чему значајну ставку у прошлом месецу чини и увоз електричне енергије од 20 милиона долара, као и уобичајени увоз дигиталних машина за АОП са приближно 18 милиона долара.
Извезено је робе у вредности од 7.982,4 милиона долара, што чини повећање од 38,1 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 16.437,4 милиона долара, што је више за 39,2 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 5.854,8 милиона, што чини повећање од 26,9 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе је имао вредност од 12.047,3 милиона, што је више за 27,8 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Дефицит за период јануар–новембар 2007. године износио је 8.454,9 милиона долара, што је за 40,3 одсто више у односу на исти период претходне године. Изражено у еврима, дефицит је износио 6.192,4 милиона, односно већи је за 28,6 одсто у односу на исти период 2006. године.
Покривеност увоза извозом износила је 48,6 одсто и незнатно је мања у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 49 одсто, као последица бржег раста увоза у последња два месеца.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који је у протеклом периоду чинио 17,2 одсто укупног увоза, затим увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње).
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум.
Такође, повећање извоза резултат је извоза вишкова пољопривредних производа, при чему је извоз поврћа и воћа износио 433 милиона долара (нарочито малине, вишње и шљиве и свеже јабуке), док је извоз житарица и производа од њих износио 318 милиона долара.
Повећање извоза резултат је потписаног Споразума са ЕУ у складу с којим производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, као и повољних односа размене јер поред повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта– извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 66,4 одсто (5300,2 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26,8 одсто (2137,0 милиона долара) и опрема 6,8 одсто (545,2 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 61,1 одсто (10.041,9 милиона долара), роба за широку потрошњу 21,7 одсто (3.560,4 милион долара) и опрема 17,2 одсто (2.835 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу у посматраном периоду били су Италија (1.002,8 милиона долара), Босна и Херцеговина (951,4 милиона долара) и Немачка (859,2 милиона долара), док су у увозу главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (2.328 милиона долара), Немачка (1.925,7 милиона долара) и Италија (1.588 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена је у протеклом периоду била највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене), а суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, као и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), највеће учешће у извозу имају гвожђе и челик (1.020 милиона долара), обојени метали (647 милиона долара), поврће и воће (433 милиона долара), одећа (405 милиона долара) и производи од метала (387 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 36,2 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.756 милиона долара), друмска возила (1.352 милиона долара), гвожђе и челик (845 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (789 милиона долара) и електричне машине и апарати (705 милиона долара), а њихов увоз чини 33,1 одсто укупног увоза.
Листа првих 100 производа по Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) у извозу и увозу за новембар разликује се у односу на претходне месеце.
На листи првих 100 производа у извозу на првом месту је рафинисани шећер са 20,7 милиона долара (коришћење могућности преференцијалног извоза у ЕУ), малине са 20,4 милиона долара, нове спољне гуме за путничке аутомобиле (17,1 милион долара), ваљани производи превучени калајем (15,5 милиона долара), топло ваљани производи (13,9 милиона долара), разни делови за машине (13,8 милиона долара) и покривачи подова и тапете од пластичних материјала (приближно 12,9 милиона долара).
Листа првих 100 производа у увозу за новембар показује да је на првом месту нафта са вредношћу од 150,2 милиона долара, гас са 73,7 милиона долара и путнички аутомобили са 56,2 милиона долара.
У новембру је забележен и значајан увоз плинског уља од 36,3 милиона долара, као и лекова за малопродају у износу од 31 милион долара, и то углавном из земаља ЕУ.
Предајници са уграђеним пријемником увезени су за 23 милиона долара, а моторна возила за превоз робе за 21 милион долара, при чему значајну ставку у прошлом месецу чини и увоз електричне енергије од 20 милиона долара, као и уобичајени увоз дигиталних машина за АОП са приближно 18 милиона долара.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара