Званични сајт Владе Србије преноси говор у целини.
"Поштовани народни посланици,
Данас се пред вама налази извештај Државног преговарачког тима како би у потпуности могли да се упознате са свим релевантним чињеницама о досадашњим преговорима. Пред вама је и Предлог резолуције која усмерава даљи рад и обавезује државне институције на заштиту суверенитета и територијалног интегритета Србије.
Сматрам да посебну пажњу заслужује последња седница Савета безбедности на којој је разматран извештај посредничке тројке. Дужност ми је да вас известим о томе да је на овој седници 19. децембра, вољом Сједињених Америчких Држава и неколико европских држава, спречена званична иницијатива Русије да се настави преговарачки процес, и на тај начин је блокиран рад СБ на проналажењу компромисног решења за будући статус српске покрајине Косово и Метохија.
Истовремено, западне земље предвођене САД саопштиле су да ће после председничких избора у Србији признати једнострану независност покрајине и то на основу одбаченог Ахтисаријевог плана.
Налазимо се, дакле, у следећој ситуацији: САД су донеле одлуку да не може даље да се преговара, са образложењем да само за косовско питање није могуће пронаћи компромис. И више од тога, Америка је одлучила да један проблем који је СБ започео да решава својом резолуцијом, мора бити решен изван СБ директним кршењем Резолуције 1244, Повеље УН и Завршног хелсиншког акта. Када се све ово сагледа, не може а да се не наметне питање због чега се Америка одлучила за отворено рушење међународног права и система Уједињених нација.
Верујем у то да нико није ни помислио да САД све ово предузимају због интереса албанске националне мањине на Косову и Метохији. То се најбоље видело на самој седници СБ на којој представник косовских Албанаца као да није ни учествовао. Идеју о једностраној независности Косова заступали су и бранили амерички и британски амбасадори, са аутентичном борбеношћу и жаром којим се бране само властити интереси.
Несумњиво је да Америка урушава важећу Резолуцију 1244 СБ пре свега зарад остваривања својих војно-безбедносних интереса. САД свесно жртвује државне и националне интересе Србије и животне интересе косовских Албанаца само да би направила квазидржавну творевину у којој би НАТО пакт био, како то пише у Анексу 11 Ахтисаријевог плана, „коначан орган“ власти у „независном Косову“.
Да би боље сагледали ову политику силе, ми можемо ствари да поставимо и на следећи начин: ако је до поређења ко поседује већу силу, прихватамо да је сила на страни Америке. Али при том имамо у виду и другу страну медаље да Америка, која је у једном тренутку остатку света изгледала као симбол слободе, данас на примеру Косова све више постаје симбол политике силе. Србија не може бити срећна што се ова политика силе окренула против нас, али можемо бити спокојни зато што наша снага почива у поштовању права и што бранимо једноставну истину да је Косово Србија.
Можемо и да прихватимо да је данас у свету завладало такво стање да за многе земље право не значи скоро ништа, као ни истина, ни правда, ни достојанство државе и народа. Можда је рушењем Резолуције 1244 СБ већ започела нова епоха у којој су праве вредности сила, насиље, неправда, понижавање слабијег и трговина националним добрима и државним интересима. Србија се није придружила и приграбила благодети ове политике силе и ми своју снагу црпимо из народне воље која је утврдила Устав Србије и положај Косова унутар Србије. Ослонац имамо и у одлуци Народне скупштине која нам је поверила да, држећи се права и правде, бранимо Косово и Србију. Зато ако признајемо да је сила на страни Америке, можемо бити сигурни да када је реч о праву ствари стоје потпуно у корист Србије.
И овде у Народној скупштини то можемо поткрепити чврстим доказима који су већ целом свету обзнањени и који гласе: није Србија већ је Америка рекла да се прекидају преговори, док се Србија залаже за наставак преговора. Није Србија већ је Америка рекла да компромис није могућ, док се Србија залаже за постизање компромиса. Није Србија већ је Америка рекла да ће посегнути за једностраним решењима, док се Србија изричито противи једностраним актима. Није Србија већ је Америка рекла да ће деловати изван одлука СБ, док се Србија залаже да све одлуке мора донети СБ. Није Србија већ је Америка запретила да ће погазити важећу Резолуцију 1244 и Повељу УН противправно признавајући једнострану независност, док Србија захтева да се строго поштује Резолуција и Повеља УН.
Поштовани народни посланици, замислимо да се замене улоге тако да сада Србија заступа овде побројане ставове које у косовском питању заступају земље старе западне демократије. Нема сумње да би сви светски медији одмах Србију ставили на стуб срама, а не би биле искључене ни много суровије мере. И када се замисли таква замена улога још боље се види колико је Србија у праву и још јасније постаје да се она заправо бори за своје право. Велики српски патријарх Павле дао је аманет свом народу да ни када би била реч о самом нашем опстанку не бисмо смели да починимо неправду, а то су речи које данас и свету упућује патријарх српског народа.
Због свега тога морамо и сами показати више самосвести и самопоштовања за борбу коју цели српски народ води за одбрану Косова. Косово никада ниједан српски нараштај није издао и сваки га је бранио у границама својих моћи. Зато и ми треба да учинимо онолико колико можемо и оно што морамо, што нам дужност и савест налажу. А неке боље будуће генерације нека учине више.
Поштовани народни посланици, верујем да сви или скоро сви делимо заједничку чврсту приврженост ставу да Србија једном заувек одбацује сваку врсту независности Косова, и да је то прва и последња реч Србије. У овом часу наша последња линија одбране од насиља и једностране независности мора бити снажна Резолуција коју ће данас Скупштина усвојити.
То је уједно и порука Србима са Косова да имају своју Владу и своју Скупштину у Београду, и да морају знати да су они равноправни и пуноправни грађани Србије, а да илегални акт о једностраној независности треба да игноришу као непостојећу појаву.
Сви добро знамо и то да је Русија све ово време била чврст и веран савезник Србије, бранећи принципијелно међународно право и право Србије да јој се не отима територија. Председник Путин није дозволио да се у СБ понизи Србија и буде прва држава од када постоје УН којој је одузета територија. Да није Русије, у очима укупне светске јавности наша борба би са велике висине одбране права била сведена на пуки регионални сукоб, у коме се две стране боре да остваре своје партикуларне интересе. Творци независности Косова били су смислили да Србији утисну жиг једине државе коју је дозвољено комадати и да то прогласе, како они кажу, јединственим и непоновљивим случајем, који није преседан зато што је реч о Србији. Све предлоге нових резолуција које су се заснивале на Ахтисаријевом плану и предвиђале слање Мисије ЕУ за спровођење надзиране независности Србија и Русија су заједничком политиком спречиле да буду усвојене у СБ. И зато дугујемо велику захвалност Русији.
Поштована Народна скупштино, борба за Косово је борба за слободу Србије. Било би најбоље да се са косовским Албанцима договоримо да живимо мирно, слободно и заједно, јер Косово је довољно велико за остваривање обостраних суштинских интереса. И то је наравно у складу са вредностима мултиетничности у које се заклиње данашњи демократски свет. Проблем је што поред српских и албанских интереса очигледно није могуће задовољити и америчке интересе, због чега САД спречавају косовске Албанце да крену у сусрет договору. Србија неће одустати од проналажења договора, али још мање може одустати од Косова. Јер ми ни као народ ни као држава нисмо слободни ако Косово није, онако како то пише у Уставу, покрајина унутар Србије.
Поштована Народна скупштино, да ли Србија може дати део своје територије, дати Косово, зарад било којег другог циља или интереса? Онај ко мисли да може мора најпре од народа добити одобрење да се промени Устав, па тек онда може да испуњава такав наум. Све до тада Устав нам налаже да у заштити суверенитета и територијалног интегритета видимо прву и највишу уставну обавезу свих државних институција Србије.
Будућност наше земље не може бити осакаћена Србија, већ наша будућност мора бити цела Србија. Као и сваки народ морамо да се боримо за своју будућност и да се изборимо за очување целовите Србије. Ако неке земље буду мислиле да су нас осакатиле једностраном независношћу, Србија им у наредним годинама мора показати да је за нас једнострана независност најобичнија марионетска творевина која треба да нестане.
Морамо се борити и изборити за будућност Србије, јер другог пута немамо. У супротном, сутра би лако некоме могло пасти на памет да се обогаљена Србија може распарчавати и даље, како коме буде одговарало.
Будућност Србије и судбина Косова су нераскидиво повезани и зато је јасно шта нам ваља чинити. За Народну скупштину и за све државне институције, сагласно Уставу Србије, Косово и Метохија остају саставни и неотуђиви део Србије. То ја наша дужност коју морамо испунити. Зато вам, поштовани народни посланици, упућујем позив да зарад очувања Косова, зарад будућности Србије и њене слободе, данас гласате за предложену Резолуцију", навео је Коштуница.