П:
О:
Читај ми
У трећем кварталу ове године просечна месечна расположива средства по домаћинству 40.404 динара
Београд,
17. децембар 2007.
Републички завод за статистику саопштио је данас да су у трећем кварталу ове године у Србији просечна месечна расположива средства по домаћинству износила 40.404 динара.
У саопштењу се наводи да су ови подаци добијени анкетом о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ, ИЛО и УН, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Овом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.
Такође, прикупљају се подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка. Домаћинством се сматра заједница особа чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) – за производе и услуге личне потрошње, и метод интервјуа (испитивања) на основу упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, с пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводина. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, то јест 4.800 домаћинстава за годину дана.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени готовином или на кредит.
Вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира се по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у трећем кварталу 2007. године и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у трећем кварталу (1.200 за Србију) анкетирана су 1.153 домаћинства, односно 96 одсто.
Истовремено, од укупно расположивих средстава 94,4 одсто чине приходи у новцу, а 5,6 одсто приходи у натури.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа – 52 одсто и пензије – 26,7 одсто.
Највећи удео издатака за личну потрошњу домаћинстава у Србији чине издаци за храну и безалкохолна пића – 39,7 одсто.
У структури расположивих средстава у новцу највећи део чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 49 одсто, у централној Србији (без Београда) 47,5 одсто, у Војводини 43,1 одсто и у Београду 56,6 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 25,2 одсто, у централној Србији (без Београда) 22 одсто, у Војводини 27,6 одсто и у Београду 28 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 4,6 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 2,1 одсто расположивих средстава.
Приходи у натури у Србији износе 5,5 одсто укупно расположивих средстава, у централној Србији (без Београда) 8,3 одсто, у Војводини 5,6 одсто, и у Београду 1,1 одсто.
У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 41,7 одсто, у Војводини 35,5 одсто, а у Београду 40,9 одсто.
За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини – 14,8 одсто, у централној Србији (без Београда) 14,7 одсто, а у Београду 12,3 одсто.
На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се месечно 3,9 одсто, а у Београду 5,4 одсто.
На комуникације у централној Србији (без Београда) издваја се 3,3 одсто, у Војводини 3,5 одсто, а у Београду 3,1 одсто.
За остале издатке у Србији издваја се на транспорт 9,9 одсто месечних примања, за одећу и обућу 5,7 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 5,1 одсто и рекреацију и културу 5,5 одсто, прецизира се у саопштењу.
Овом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње.
Такође, прикупљају се подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка. Домаћинством се сматра заједница особа чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) – за производе и услуге личне потрошње, и метод интервјуа (испитивања) на основу упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, с пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводина. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, то јест 4.800 домаћинстава за годину дана.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени готовином или на кредит.
Вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира се по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у трећем кварталу 2007. године и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, централну Србију без Београда, Београд и Војводину, за сва домаћинства.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у трећем кварталу (1.200 за Србију) анкетирана су 1.153 домаћинства, односно 96 одсто.
Истовремено, од укупно расположивих средстава 94,4 одсто чине приходи у новцу, а 5,6 одсто приходи у натури.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа – 52 одсто и пензије – 26,7 одсто.
Највећи удео издатака за личну потрошњу домаћинстава у Србији чине издаци за храну и безалкохолна пића – 39,7 одсто.
У структури расположивих средстава у новцу највећи део чине приходи из редовног радног односа, и то у Србији 49 одсто, у централној Србији (без Београда) 47,5 одсто, у Војводини 43,1 одсто и у Београду 56,6 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Србији чине структуру расположивих средстава са 25,2 одсто, у централној Србији (без Београда) 22 одсто, у Војводини 27,6 одсто и у Београду 28 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 4,6 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) чине 2,1 одсто расположивих средстава.
Приходи у натури у Србији износе 5,5 одсто укупно расположивих средстава, у централној Србији (без Београда) 8,3 одсто, у Војводини 5,6 одсто, и у Београду 1,1 одсто.
У структури личне потрошње највише се издваја за храну и безалкохолна пића, и то у централној Србији (без Београда) 41,7 одсто, у Војводини 35,5 одсто, а у Београду 40,9 одсто.
За становање, воду, струју, гас и друга горива највише се издваја у Војводини – 14,8 одсто, у централној Србији (без Београда) 14,7 одсто, а у Београду 12,3 одсто.
На здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се месечно 3,9 одсто, а у Београду 5,4 одсто.
На комуникације у централној Србији (без Београда) издваја се 3,3 одсто, у Војводини 3,5 одсто, а у Београду 3,1 одсто.
За остале издатке у Србији издваја се на транспорт 9,9 одсто месечних примања, за одећу и обућу 5,7 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 5,1 одсто и рекреацију и културу 5,5 одсто, прецизира се у саопштењу.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара