П:
О:
Читај ми
Буџет за 2007. годину биће завршен са суфицитом
Београд,
5. децембар 2007.
Министар финансија у Влади Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да се са сигурношћу може рећи да ће буџет за 2007. годину бити завршен са суфицитом, иако је пројектовани дефицит био 13 милијарди динара.
Аутор:
Фонет
Цветковић је учествујући на округлом столом посвећеном финансијским услугама у југоисточној Европи истакао да је за 11 месеци суфицит износио приближно 37,5 милијарди динара и да су Министарство финансија и Влада, уз велике напоре, смањили трошење у односу на планирано.
Он је оценио да не треба мењати постојећи Предлог буџета за 2008. годину и додао да евентуално попуштање захтевима штрајкача може бити само у оквиру раздела који су већ дати буџетом као последица рационализације средстава.
Министар је подсетио на то да дефинисање цифара у буџету за 2008. годину прати низ штрајкова буџетских корисника иако већина економских аналитичара исправно закључује да су плате на горњој граници онога што привреда може да издржи.
Према његовим речима, Предлог буџета је повучен из Скупштине из процедуралних разлога, а сада је поново враћен у парламент, тако да се расправа о том документу очекује у понедељак.
Истовремено, он је најавио да држава у средњем року планира да се потпуно повуче из банкарског система, уз напомену да су тренутно четири банке у Србији у већинском државном власништву – Поштанска штедионица, Креди банка, Српска банка и Панчевачка банка. Цветковић је указао на то да је већини тих банака потребна докапитализација, пре свега Поштанској штедионици и Српској банци, а за неке од њих већ следеће године биће расписан тендер. Министар је нагласио да држава нема интерес да задржи удео у банкама у којима је мањински акционар, а када ће то учешће бити продато, зависи од потреба државе за ликвидним средствима. Он је навео да ће држава, по истицању споразума са Агробанком од годину дана, започети извршење уговора, који подразумева продају једне дванаестине државног удела добијеног докапитализацијом у тој банци сваког месеца. Државни секретар Министарства финансија Слободан Илић рекао је да је у току рад на изменама и допунама Закона о тржишту хартија од вредности, које би Влада Србије требало да разматра до краја године. Илић је указао на то да је међу учесницима на тржишту постигнута начелна сагласност о битним изменама постојећег закона, и то проширења дефиниције иницијалне јавне понуде и секударне јавне понуде, затим око утврђивања цене акција у новој емисији акција помоћу "бук билдинг" процедуре и око финансијског извештавања. Према његовим речима, сагласност није постигнута у изменама које се тичу неравноправног положаја брокерско-дилерских друштава у односу на овлашћене банке које могу да се појављују у улози брокера и око захтева брокера да отворе рачуне клијената код пословних банака. Илић је објаснио да је постојала дилема да ли да се због садржајних измена иде на писање новог закона, али да је ипак превагнуло да се по хитној процедури измени стари закон о хартијама од вредности. Он је подсетио на то да ће једна од битних измена у закону бити и смањење пореза на капиталну добит са 20 на 10 одсто, уз напомену да је усвојен предлог да се једном годишње ти капитални добици обрачунавају и да се тек након тога наплати порез. При Министарству је формирана радна група која ће радити на развоју дуговних хартија од вредности, указао је Илић и навео да ће њен основни задатак бити да направи акциони план ко ће и у ком периоду развијати тржиште државних, корпоративних и муниципалних обвезница, којих тренутно нема на финансијском тржишту Србије. Говорећи о даљем развоју финансијског тржишта, Илић је као значајне активности најавио и доношење закона о обавезном осигурању у аутосаобраћају и израду закона о лизингу. Представник Међународног монетарног фонда у Србији Харалд Хиршхофер оценио је да је стање у српској привреди добро и да је раст интензиван, али да је проблем што је велики део раста вођен потражњом, која је заснована на потрошњи, тако да расту кредити, али и спољни приватни дуг.
Према његовим речима, да би се то спречило, неопходне су континуиране структурне реформе српске привреде, што значи бржу приватизацију, привлачење страних инвеститора и већу флексибилност тржишта. Хиршхофер је истакао и да тржиште капитала почиње да расте, што може да допринесе бржем развоју Србије, али је напоменуо да је неопходно да се побољша укупан законодавни и институционални оквир у тој области.
Он је оценио да не треба мењати постојећи Предлог буџета за 2008. годину и додао да евентуално попуштање захтевима штрајкача може бити само у оквиру раздела који су већ дати буџетом као последица рационализације средстава.
Министар је подсетио на то да дефинисање цифара у буџету за 2008. годину прати низ штрајкова буџетских корисника иако већина економских аналитичара исправно закључује да су плате на горњој граници онога што привреда може да издржи.
Према његовим речима, Предлог буџета је повучен из Скупштине из процедуралних разлога, а сада је поново враћен у парламент, тако да се расправа о том документу очекује у понедељак.
Истовремено, он је најавио да држава у средњем року планира да се потпуно повуче из банкарског система, уз напомену да су тренутно четири банке у Србији у већинском државном власништву – Поштанска штедионица, Креди банка, Српска банка и Панчевачка банка. Цветковић је указао на то да је већини тих банака потребна докапитализација, пре свега Поштанској штедионици и Српској банци, а за неке од њих већ следеће године биће расписан тендер. Министар је нагласио да држава нема интерес да задржи удео у банкама у којима је мањински акционар, а када ће то учешће бити продато, зависи од потреба државе за ликвидним средствима. Он је навео да ће држава, по истицању споразума са Агробанком од годину дана, започети извршење уговора, који подразумева продају једне дванаестине државног удела добијеног докапитализацијом у тој банци сваког месеца. Државни секретар Министарства финансија Слободан Илић рекао је да је у току рад на изменама и допунама Закона о тржишту хартија од вредности, које би Влада Србије требало да разматра до краја године. Илић је указао на то да је међу учесницима на тржишту постигнута начелна сагласност о битним изменама постојећег закона, и то проширења дефиниције иницијалне јавне понуде и секударне јавне понуде, затим око утврђивања цене акција у новој емисији акција помоћу "бук билдинг" процедуре и око финансијског извештавања. Према његовим речима, сагласност није постигнута у изменама које се тичу неравноправног положаја брокерско-дилерских друштава у односу на овлашћене банке које могу да се појављују у улози брокера и око захтева брокера да отворе рачуне клијената код пословних банака. Илић је објаснио да је постојала дилема да ли да се због садржајних измена иде на писање новог закона, али да је ипак превагнуло да се по хитној процедури измени стари закон о хартијама од вредности. Он је подсетио на то да ће једна од битних измена у закону бити и смањење пореза на капиталну добит са 20 на 10 одсто, уз напомену да је усвојен предлог да се једном годишње ти капитални добици обрачунавају и да се тек након тога наплати порез. При Министарству је формирана радна група која ће радити на развоју дуговних хартија од вредности, указао је Илић и навео да ће њен основни задатак бити да направи акциони план ко ће и у ком периоду развијати тржиште државних, корпоративних и муниципалних обвезница, којих тренутно нема на финансијском тржишту Србије. Говорећи о даљем развоју финансијског тржишта, Илић је као значајне активности најавио и доношење закона о обавезном осигурању у аутосаобраћају и израду закона о лизингу. Представник Међународног монетарног фонда у Србији Харалд Хиршхофер оценио је да је стање у српској привреди добро и да је раст интензиван, али да је проблем што је велики део раста вођен потражњом, која је заснована на потрошњи, тако да расту кредити, али и спољни приватни дуг.
Према његовим речима, да би се то спречило, неопходне су континуиране структурне реформе српске привреде, што значи бржу приватизацију, привлачење страних инвеститора и већу флексибилност тржишта. Хиршхофер је истакао и да тржиште капитала почиње да расте, што може да допринесе бржем развоју Србије, али је напоменуо да је неопходно да се побољша укупан законодавни и институционални оквир у тој области.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара