П:
О:
Читај ми
Спољнотрговинска робна размена од јануара до октобра већа за 39 одсто у односу на исти период 2006. године
Београд,
30. новембар 2007.
Републички завод за статистику саопштио је да укупна спољнотрговинска робна размена Србије од јануара до октобра ове године износи 21,728.1 милијарди долара, што је пораст од 39 одсто у односу на исти период претходне године, односно 16,059.7 милиијарди евра или 28,4 одсто више у односу на исти период претходне године.
У саопштењу се наводи да је извезено робе у вредности од 7,152.3 милијарди долара, што чини повећање од 39,1 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено за 4,575.8 милијарди долара, што је за 39 одсто више у односу на исти период претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 5,287.8 милијарди, што је за 28,6 одсто више у односу на исти период претходне године. Увоз робе имао је вредност од 10,771.9 милијарди, што је повећање за 28,3 одсто у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 7,423.4 милијарди долара и већи је за 38,8 одсто у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 5,484.1 милијарди, што чини повећање од 27,9 одсто у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 49,1 одсто и незнатно је већа у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 49 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који у протеклом периоду чини 17 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и последица раста тражње (јавне и личне потрошње).
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, извоза вишкова пољопривредних производа - извоз поврћа и воћа је 388 милиона долара (нарочито малине, вишње и шљиве, и свеже јабуке), као и житарица и производа - 294 милиона долара, од чега на извоз пшенице одлази 80 милиона долара, потписаног Споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, као и повољних односа размене (осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта - извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 66,7 одсто (4,773.2 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу 26,6 одсто (1,905.1 милијарди долара) и опрема 6,6 одсто (473,9 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,1 одсто (8,904.2 милијарди долара), роба за широку потрошњу 21,5 одсто (3,134 милијарди долара) и опрема 17,4 одсто (2,537.5 милијарди долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери појединачно били су Италија (894,6 милиона долара), Босна и Херцеговина (857,3 милион долара) и Немачка (771,9 милиона долара).
У увозу, главни спољнотрговински партнери такође појединачно гледано су Руска Федерација (2,026.9 милијарди долара), Немачка (1,709.3 милијарди долара) и Италија (1,409.4 милијарди долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама - Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (953 милиона долара), обојени метали (588 милиона долара), поврће и воће (388 милиона долара), одећа (361 милиона долара) и производи од метала (345 милион долара), а извоз ових пет одсека чини 36,8 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1,536 милијарди долара), друмска возила (1,209 милијарди долара), гвожђе и челик (778 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (712 милиона долара) и електричне машине и апарати (624 милиона долара), а њихов увоз чини 33,3 одсто укупног увоза.
Листа првих 100 производа у извозу и увозу за месец октобар значајно се разликује у односу на претходне месеце.
На листи првих 100 производа у извозу, на првом месту су пнеуматске гуме за путничке аутомобиле (више од 33 милиона долара), затим следи бели лим (30 милиона долара), покривачи подова и тапете од пластичних материјала (приближно 25 милиона долара).
Разни делови за машине су на четвртом месту (више од 24 милиона долара). Такође, наставља се тенденција извоза разних врста производа од гвожђа или челика (лимови, табле, траке и слично), као и све већег извоза пољопривредних производа (малине са више од 18 милиона долара), као и белог шећера са 17 милиона долара (коришћење могућности преференцијалног извоза у ЕУ).
Листа првих 100 производа у увозу за октобар показује да је на првом месту поново нафта са вредношћу од 258 милиона долара. Затим следи гас са 71 милионом долара и дизел горива са 67 милиона долара.
У октобру је забележен и значајан увоз лекова за малопродају у износу од 44 милиона долара, углавном из земаља ЕУ. Друмска возила и полупроизводи од гвожђа и челика такође представљају значајну ставку увоза, као и ранијих месеци.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 5,287.8 милијарди, што је за 28,6 одсто више у односу на исти период претходне године. Увоз робе имао је вредност од 10,771.9 милијарди, што је повећање за 28,3 одсто у односу на исти период прошле године.
Дефицит износи 7,423.4 милијарди долара и већи је за 38,8 одсто у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 5,484.1 милијарди, што чини повећање од 27,9 одсто у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом износи 49,1 одсто и незнатно је већа у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 49 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који у протеклом периоду чини 17 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и последица раста тражње (јавне и личне потрошње).
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, који су сада обједињени у јединствени ЦЕФТА споразум, извоза вишкова пољопривредних производа - извоз поврћа и воћа је 388 милиона долара (нарочито малине, вишње и шљиве, и свеже јабуке), као и житарица и производа - 294 милиона долара, од чега на извоз пшенице одлази 80 милиона долара, потписаног Споразума са ЕУ по коме производи наше текстилне индустрије имају преференцијални статус на том тржишту, као и повољних односа размене (осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта - извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 66,7 одсто (4,773.2 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу 26,6 одсто (1,905.1 милијарди долара) и опрема 6,6 одсто (473,9 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,1 одсто (8,904.2 милијарди долара), роба за широку потрошњу 21,5 одсто (3,134 милијарди долара) и опрема 17,4 одсто (2,537.5 милијарди долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери појединачно били су Италија (894,6 милиона долара), Босна и Херцеговина (857,3 милион долара) и Немачка (771,9 милиона долара).
У увозу, главни спољнотрговински партнери такође појединачно гледано су Руска Федерација (2,026.9 милијарди долара), Немачка (1,709.3 милијарди долара) и Италија (1,409.4 милијарди долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим југословенским републикама - Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса и недовољног коришћења Билатералног споразума о слободној трговини од стране наших извозника.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (953 милиона долара), обојени метали (588 милиона долара), поврће и воће (388 милиона долара), одећа (361 милиона долара) и производи од метала (345 милион долара), а извоз ових пет одсека чини 36,8 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1,536 милијарди долара), друмска возила (1,209 милијарди долара), гвожђе и челик (778 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (712 милиона долара) и електричне машине и апарати (624 милиона долара), а њихов увоз чини 33,3 одсто укупног увоза.
Листа првих 100 производа у извозу и увозу за месец октобар значајно се разликује у односу на претходне месеце.
На листи првих 100 производа у извозу, на првом месту су пнеуматске гуме за путничке аутомобиле (више од 33 милиона долара), затим следи бели лим (30 милиона долара), покривачи подова и тапете од пластичних материјала (приближно 25 милиона долара).
Разни делови за машине су на четвртом месту (више од 24 милиона долара). Такође, наставља се тенденција извоза разних врста производа од гвожђа или челика (лимови, табле, траке и слично), као и све већег извоза пољопривредних производа (малине са више од 18 милиона долара), као и белог шећера са 17 милиона долара (коришћење могућности преференцијалног извоза у ЕУ).
Листа првих 100 производа у увозу за октобар показује да је на првом месту поново нафта са вредношћу од 258 милиона долара. Затим следи гас са 71 милионом долара и дизел горива са 67 милиона долара.
У октобру је забележен и значајан увоз лекова за малопродају у износу од 44 милиона долара, углавном из земаља ЕУ. Друмска возила и полупроизводи од гвожђа и челика такође представљају значајну ставку увоза, као и ранијих месеци.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара