Војислав Коштуница и Борис Тадић
Аутор:
Танјуг
Тадић је на крају тродневних разговора у Бадену рекао да то за Србију не значи да компромис није могуће постићи и истакао да су представници Србије током завршних речи јасно изразили намеру за наставак дијалога и за интензиван рад на успостављању могућег компромисног решења које обезбеђује мир, стабилност и развој читавој Србији, свим њеним становницима - и Србима, и Албанцима и припадницима свих осталих етничких заједница.
Он је навео да је српска делегација имала прилику да током четири месеца изложи у пуном садржају свој предлог суштинске аутономије за Космет, при чему је преговарачки процес који је водила посредничка тројка много боље вођен од оног који је водио бивши посредник Марти Ахтисари.
Председник Републике је подсетио на то да је делегација Србије изложила свој предлог суштинске аутономије, као и нека ојачања тог предлога, узимајући у обзир моделе Хонгконга, Оландских острва и неке друге моделе који данас егзистирају у свету и који показују да је могуће функционисање једне сложене земље, земље у којој једна етничка заједница има своје посебне захтеве, али да се и у таквом случају не врши дезинтеграција те земље и њен суверенитет не доводи у питање на било који начин.
Србија не прихвата независност Косова због тога што сматра да такво решење не само да дестабилизује Србију, не само да је противно међународном праву и основним принципима на којима постоји и почива међународна заједница. Србија не прихвата такво решење због тога што је оно дисфункционално, што уводи нову нестабилност, што отвара један 'домино ефекат' не само на Балкану, него и у многим другим регионима, као што је Црноморски регион, као и зато што дестабилизује и саму Европу, упозорио је Тадић.
Он је изразио наду да ће званичници међународних институција имати у виду изнете предлоге Србије и поновио да ће Србија одбацити сваки акт о независности.
Наш став је да не прихватамо независност Косова, али да одбијамо и сваки акт једностраног проглашавања независности. На такав један акт Србија ће увек наћи одговор. Тај одговор увек ће бити у складу са међународним правом, са међународним правним стандардима и европским стандардима, нагласио је председник Србије.
Тадић је истакао да Србија не жели насиље и да неће прибећи насиљу, већ ће искористити сва правна и дипломатска средства у одговору на једностране акте око статуса Космета и подсетио на то да је државни тим указао током преговора на то да један унилатерализам рађа други.
Ми не желимо било какво насиље и нећемо примењивати насиље. Ми хоћемо на правни начин да бранимо наше легитимне националне и државне интересе, поручио је председник Србије.
Коштуница је, сумирајући тродневне преговоре у Бадену, рекао да је Србија учинила све да понуди разна решења о суштинској аутономији Космета и указао на то да би проглашење независности Косова било кршење међународног права.
Он је истакао да 'друга страна' није желела да учествује у преговорима и подсетио на то да је српска страна у протекле две године учинила све да понуди различите варијанте - и апстрактне и конкретне моделе суштинске аутономије, како би се дошло до решења које је с једне стране компромисно, а с друге стране поштује међународно право.
Друга страна у овим разговорима, истини за вољу, није учествовала, није била спремна и била је охрабрена, рекао је Коштуница и указао на то да не смемо заобићи чињеницу да представници косовских Албанаца нису желели да разговарају.
Према његовим речима, албанска страна била је једноставно охрабрена и када је реч о њеном програму, инсистирала је само на једној ствари - независности Косова. Тај став има само једну једину крупну суштинску ману. Он подразумева кршење повеље Уједињених нација и међународног права.
Председник Владе је навео да је расправа о статусу била олакшана чињеницама да је постојао један чврст оквир, границе у којима тај разговор треба да се пређе, координате у којима тај разговор треба да се креће.
Прва координата је нешто што је потпуно дефинисано и неспорно, то је међународно право и принцип територијалног интегритета и суверенитета у Повељи Уједињених нација, Резолуција 1244 и Хелсиншки завршни акт. Дакле, то је прва координата која је морала бити узета у обзир и она се помиње у Резолуцији 1244, објаснио је Коштуница и додао да је друга координата суштинска аутономија.
Дакле, речено је - треба пронаћи решење за будући статус Косова уз поштовање међународног права, што значи принципа територијалног интегритета и пронаћи одговарајућу форму суштинске аутономије око које би српска и албанска страна постигле сагласност, подсетио је председник Владе.
Он је указао на то да је у разговорима који су вођени било покушаја, дигресија да се отворе и нека друга питања, не статуса, него такозваног неутралног статуса односа Србије и Косова као независних држава.
Помињан је немачки уговор из 1972. године. Било је пуно таквих идеја. Наравно, те идеје су опет супротне повељи Уједињених нација, Резолуцији 1244. Сем тога, имале су један недостатак јер процедурално нису биле ваљане. Није их износила 'тројка' као целина. Јер, наравно, 'тројка' је 'тројка', а 'двојка' је 'двојка'. Само уколико сва три члана 'тројке' иступе са једним таквим ставом, а нису иступила са таквим ставом, о њему би се могло разговарати, нагласио је Коштуница.
Према његовим речима, на самом крају преговора постављало се питање шта даље ако нема споразума, ако се не дође до споразума.
Одговор је врло јасан. Разговори су, враћам се на почетак, вођени у оквиру Резолуције 1244. Та резолуција је правно ваљана. Цео процес је започео у Савету безбедности. Он се мора завршити у Савету безбедности, нагласио је премијер Србије.
Он је поновио да је Србија међународно призната, суверена, демократска држава и да апсолутно ни на који начин неће пристати на то да се једностраним проглашењем независности иза којег би могле стати поједине земље њен статус доведе у питање, да Србија буде изузетак од опште важећег правила у свету према којем су све државе заштићене у својим постојећим границама.
Такав акт и било каква помисао на једну такву творевину, илегалну, дивљу творевину, од стране наших институција биће одмах проглашене правно неважећом, непостојећом и биће предузете све одговарајуће мере уколико до тога дође. Али, кажем, пут је још пред нама, истакао је Коштуница.
Он је рекао да после 10. децембра и подношења извештаја тројке следи расправа у Савету безбедности и поновио да је све почело у Савету безбедности и да све мора да се заврши у Савету безбедности.
Док се не донесе нова резолуција Савета безбедности постојеће стање остаје на снази, дакле на снази је Резолуција 1244, закључио је Коштуница.